Андрија Артуковић
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Андрија Артуковић | |
 |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 29. новембар 1899. |
| Место рођења | Клобук (Аустроугарска) |
| Датум смрти | 16. јануар 1988. |
| Место смрти | Загреб (СФРЈ) |
уреди  |
|
Андрија Артуковић (29. новембар 1899, Аустроугарска - 16. јануар 1988. Југославија) је био усташки политичар и министар у влади НДХ. Године 1986. осуђен је за ратне злочине почињене против цивилног становништва у време Другог светског рата у Независној Држави Хрватској (НДХ).
Садржај |
Биографија [уреди]
Артуковић је рођен у Клобуку (Љубушки, Аустроугарска), а образовао се у фрањевачком манастиру у Широком Бријегу у Херцеговини.
Године 1929. постао је члан усташке организације и водио напад на установе државе који су усташе назвали „Велебитски устанак“ у Лици након кога бежи у Италију. Учествује у организацији атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју у октобру 1934.
Године 1941. Артуковић је именован за министра унутрашњих послова новоформиране НДХ. Био је непосредно умешан у геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и другим мањинама.[тражи се извор од 05. 2011.] Учествовао је у отварању концентрационих логора као што је Јасеновац.[тражи се извор од 05. 2011.]
По завршетку Другог светског рата побегао је преко Блајбурга, Швајцарске и Италије у Ирску. Из Ирске се преселио у Калифорнију где је живео до средине 1980-их.
Југословенске власти су захтевале његову екстрадицију како би му судиле за ратне злочине (одговорност за убиство неколико хиљада цивила).
Влада САД је први захтев одбила тако да је случај мировао две деценије као резултат притиска Американаца хрватског порекла као и Католичке цркве.[тражи се извор од 05. 2011.] Случај је на крају, захваљујући тамошњим јеврејским организацијама, реактивиран и Артуковић је изручен Југославији.
Суд у Загребу га је 14. маја 1986. осудио на смрт. Годину дана касније власти су процениле да је био превише болестан (сенилна деменција) за извршење смртне казне. Умро је природном смрћу у затворској болници у Загребу 1988. у 88. години живота.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- The Career of Andrija Artukovic, Blum, Howard. Wanted: The Search for Nazis in America, p. 154.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0804736152.
Спољашње везе [уреди]
