Анка Берус
| АНКА БЕРУС | ||||||||||
| Анка Берус | ||||||||||
| Датум рођења | 16. децембар 1903. | |||||||||
| Место рођења | Сплит, |
|||||||||
| Датум смрти | 2. јун 1991. (88 год.) | |||||||||
| Место смрти | Загреб, СР Хрватска, |
|||||||||
| Професија | професорица | |||||||||
|
|
||||||||||
| Чланица КПЈ од | 1934. | |||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||||||
|
|
||||||||||
| Народни херој од | 24. јула 1953. | |||||||||
| Одликовања |
|
|||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Анка Берус (1903 — 1991), професорица, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
[уреди] Биографија
Анка Берус рођена је 16. децембра 1903. године у Сплиту. Основну школу и гимназију завршила је у родном граду, а од 1922. до 1926. године студирала је на Филозофском факултету у Љубљани. Материјалне потешкоће и сиромаштво Анкине обитељи утицали су на то да се врло рано прикључи радничком покрету. Још на студијама припадала је напредном студентском покрету.
Револуционарно деловање наставља и касније, од 1926. до 1936. године, као професорица гимназије у Сплиту. Због развијања идеја хуманизма, револуционарних и социјалистичких идеја код својих ученика, већ на првим корацима свог педагошког позива долазила је у сукоб са школском управом. Поред тога, Анка је растурала марксистичку литературу, а у јануару 1929. године повезала се са Покрајинским комитетом КПЈ за Далмацију и активно радила у његовој техници. Чланица Комунистичке партије Југославије постала је 1934. године.
После једне провале 1936. године, била је ухапшена и осуђена од Суда за заштиту државе у Београду на казну робије од две године. Казну је издржавала од 1936. до 1938. године у Пожаревцу. Повратком у Сплит, наставила је са револуционарним радом и већ 1939. године поново је ухапшена и упућена у Лепоглаву. Убрзо је пуштена на слободу, али је из Сплита протерана у Цеље. Ту се повезала са партијском организацијом и наставила са радом у Месном и Среском комитету Комунистичке партије Словеније за Цеље. У Цељу се није дуго задржала, већ је илегално прешла у Загреб и запослила се. Одмах се укључила у рад Синдиката радника и службеника прехрамбене индустрије.
У време припрема за устанак, као члан Покрајинског комитета „Народне помоћи“ у Загребу, ради на окупљању свих поштених родољуба за борбу против окупатора и домаћих слугу. У тим данима била је један од организатора многобројних кација и диверзија уперених против усташа и Немаца. У марту 1942. године Анка се пребацила на партизанску слободну територију и одржавала везу између илегалних партијских радника у Загребу и партијских организација у НОВ Хрватске. Као чланица Бироа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и инструктор за Хрватско приморје, од марта до августа 1942. године, активно ради на ширењу Народноослободилачког покрета у Приморју, Горском котару и Истри.
Јуна 1943. године, на Првом заседању Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске изабрана је за већника ЗАВНОХ-а, а од новембра 1943., већник је Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије. Од септембра 1943. до октобра 1944. године руководилац је и члан Повереништва ЦК КПХ за северну Хрватску. По ослобођењу Далмације, крајем 1944. године, постаје члан Обласног комитета КПХ за Далмацију и Обласног Народноослободилачког одбора за Далмацију.
После ослобођења обављала је низ партијских и државних функција:
- министар у влади НР Хрватске од 1945. до 1949. године
- председник Комисије државне контроле НР Хрватске од 1949. до 1950. године
- министар финансија НР Хрватске од 1950. до 1953. године
- заступник у Сабору СР Хрватске и члан Извршног већа СР Хрватске
- члан Политбироа ЦК КПХ, Извршног комитета ЦК СКХ и Централног комитета СКЈ
- посланик Савезне скупштине од 1945. до 1963. године
- члан Савезног извршног већа од 1953. до 1956. године
- председник Републичког комитета Социјалистичког савеза радног народа Хрватске
- члан Савета федерације
Умрла је 2. јуна 1991. године у Загребу. Сахрањена је на загребачком гробљу Мирогој.
Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена Републике са златним венцем, Ордена народног ослобођења и осталих одликовања. Орденом народног хероја одликована је 24. јула 1953. године.
[уреди] Литература
| Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
|
Део искључиво посвећен СФР Југославији. |
- Народни хероји Југославије, „Младост“, Београд, 1975. година.
- Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
- Хрватски биографски лексикон (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1983. година.
- Рођени 1903.
- Умрли 1991.
- Сплићани
- Далматинци
- Хрвати
- Хрватски комунисти
- Југословенски комунисти
- Чланови Централног комитета КПЈ-СКЈ
- Личности радничког покрета Југославије
- Југословенски партизани
- Жене у Народноослободилачкој борби
- Народни хероји - Б
- Жене народни хероји
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Носиоци Ордена народног ослобођења
- Јунаци социјалистичког рада
- Друштвено-политички радници СР Хрватске
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Народни посланици Скупштине Југославије
- Чланови Савета федерације СФРЈ
- Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу