Анкета

С Википедије, слободне енциклопедије
Анкета у папирној форми која тек треба да се попуњава од стране испитаника.

Анкета или упитник је техника прикупљања података и обавештења који се примењује у друштвеним наукама.[1] Спроводи се тако што већи број испитаника (који чине узорак) одговара на питања у вези са неким строго одређеним проблемом или појавом.[2]

Термином анкета су обухваћени новинарски жанрови (новинска, радио и телевизијска анкета), књижевна анкета (званичне изјаве компетентних личности о једном питању из области књижевности) и анкета уопште, којом се у науци означава метод прикупљања чињеница.

Анкета у научне сврхе[уреди | уреди извор]

Анкетни лист са прецизним питњима се доставља испитаницима који одговарају на питања из разних области (културе, умјетности, политике и сл.) Резултати анкете се анализирају и на основу њих се извлаче закључци. Анкета у научне сврхе значи скуп изјава, ставова, мишљења више учесника компетентних да пруже одговоре на конкретно постављено питање.

Књижевна анкета[уреди | уреди извор]

Книжевна анкета је метод којим се прикупљају стручна мишљења више учесника на конкретно постављено питање из области књижевности. Анкета као новинарски жанр - Овдје се говори о новинској, радио и телевизијској анкети и сваки од њих то ради на другачији начин. Оно што је заједничко јесте постављање једног питања те циљ да се дође до одређених резултата.[1]

Новинска анкета[уреди | уреди извор]

Аутор новинске анкете је новинар. Он одабире тему и из ње извлачи питање јер од квалитетно постављеног питања углавном зависи квалитетан одговор. Новинар одређује испитанике (методом случајног или циљаног избора) а затим одговоре анализира и систематизује да би добио објективан закључак. Новинска анкета би се могла подијелити на три дијела: Уводни дио (Ту се обично у двије, три реченице наводи циљ анкете, тема и неки подаци о испитаницима), Други пасус (саопштава резултате, оцијене, ставове и мишљења.) и закључак (јасан и концизан закључак анкете).

Радио анкета[уреди | уреди извор]

Анкета се врши постављањем једног питања гдје се одговори биљеже тонским снимачем који се у студију обрађују. Радио анкета умјесто наслова има најаву а њу саопштава спикер или водитељ емисије, никако аутор анкете. Питање се чује само са првим анкетираним, док се сљедећи одговори пуштају без питања.

Телевизијска анкета[уреди | уреди извор]

Учесници анкете и њихови одговор те резултат анкете се представљају сликом и рјечју. ТВ анкета се може монтирати у студију а може бити и директна, блиц, са терена. Најава ТВ анкете мора бити кратка и ефектна а саопштава је водитељ или уредник док питање чујемо од аутора анкете, односно оног ко ради анкету. Аутор анкете се прикаже само са првим анкетираним док касније се приказују само испитаници. [3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 26. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  3. ^ Славковић, Душан (1981). Бити новинар. Београд: Радничка штампа Београд. ISBN (Broš.). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]