Анофталмија
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Анофталмија лат. Anophtalmos |
|
Једнострана анофталмија - снимак магнетне резонанце |
|
| ICD-10 | Q11.0-Q11.1 |
|---|---|
| ICD-9 | 743.0 |
| DiseasesDB | 29617 |
| eMedicine | oph/572 |
Анофталмија или анофталмус представља недостатак једне или обе очне јабучице. То може представљати велики проблем, не само због немогућности вида већ и због деформитета и неправилног развоја очне дупље, капака и коњунктивалне врећице.[1]
Назив потиче од грчке речи ανόφθαλμος, која у преводу значи „без ока“.
Садржај |
Етиологија [уреди]
Права или примарна анофталмија је веома ретка и одликује се потпуним одсуством очног ткива унутар орбите. Најчешће се наслеђује аутозомно доминантно. Може се јавити и код интраутериних инфекција (рубеола, токсоплазмоза), а често је удружена са синдромима у којима се јављају краниофацијалне малформације (Халерман-Страјфов синдром, Голденхаров синдром и др).
Секундарна анофталмија настаје након енуклеације и евисцерације ока код различитих стања и инфекција ока која захтевају ове интервенције.[1]
Дегенеративна анофталмија настаје када око почне да се развија, али се из неког разлога оно издеформише. Узрок овој појави може бити недовољан доток крви у очно ткиво.
Клиничка слика [уреди]
Код урођеног анофталмуса смањена је цела очна дупља, недостају екстраокуларни мишићи, сузне жлезде и канали. Очни капак је краћи, постоји контракција орбикуларних мишића и плитак свод.
Након извршене енуклеације или евасцерације остаје коњунктивална врећица. Енуклеација представља уклањање очне јабучице у целини, док евисцерација представља одстрањивање рожњаче и отклањање кроз тај отвор целокупног садржаја: сочива, стакластог тела, целокупне увеалне опне и мрежњаче. На тај начин остаје само беоњача која чини патрљак на коме су остали припојени мишићи покретачи очне јабучице. Евисцерација се углавном врши код гнојног панофталмитиса, док се енуклеација примењује у осталим случајевима а посебно онда када постоји опасност од појаве симпатичке офталмије.[1]
Дијагноза [уреди]
Дијагноза примарног анофталмуса се поставља на основу прегледа, патохистолошких налаза и компјутеризоване томографије или коришћењем нуклерне магнетне резонанце.
Лечење [уреди]
Ношење очне протезе је значајно из естетских разлога, а код деце има и други сврху. Наиме, код деце са анофталмијом очна дупља и њени коштани зидови се не развијају правилно и настаје асиметрија лица.
Очне протезе се израђују од разноврсног материјала (стакла, порцелана и пластичних материја). Оне се скидају ноћу, како би се вежњача одморила од притиска који протеза као страно тело врши на зидове коњунктивалне врећице. Врећица се повремено испира физиолошким раствором или 3%-тним раствором борне киселине.[1]
За корекцију орбиталне асиметрије и насталих деформитета, користе се и хируршке методе.
Референце [уреди]
- ^ а б в г „Анофталмус“ Приступљено 29. 12. 2007.
| Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |