Антал Кох
| Антал Кох | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 7. јануар 1843. |
| Место рођења | Сомбор (Аустријско царство, данас Србија) |
| Датум смрти | 8. фебруар 1927. |
| Место смрти | Будимпешта (Мађарска) |
| Рад | |
Знаменити мађарски геолог европског угледа и академик Антал Кох родио се у Сомбору 1843. године. Породица Кох je стара сомборска породица која je у матичним књигама рођених у Сомбору први пут забележена 1805. године. Антал je син Кристифора Коха и Ане Ајгл. По завршетку студија Антал Кох je отишао за наставника у Коложвару (данас Клуж, у Румунији) 1872. године. Још као млад професор географије и геологије вршио je научна испитивања у Ердељу. Са својих студијских путовања no Мађарској и Европи објавио je многе запажене радове. Већ 1875. године изабран je за члана Мађарске академије наука у Будимпешти. Године 1895. постао je редован професор географије и геологије на пештанском универзитету. Kao географ-научник био je заступник тзв. комплексне географије као науке, какав ће бити и географ Јован Цвијић, у Београду. Истраживачка делатност Антала Коха обухвата сва поља геогафских дисциплина: физичку и регионалну, минералогију, геологију, петрографију и палеонтологију. Објавио je више од две стотине научних радова, од којих су многи ушли у европску географску литературу. Значајни су му радови, сви писани на мађарском језику: „Географски опис околине Беочина“ (1868), „Географска студија Еперских брдских венаца и околине“ (1869), „Географска путовања no Бакоњској шуми“ (1871), „Чобанска и соколарска пећина“ (1871), „Бања Херкуланум и њена околина“ (1872), „Ердељски прастари остаци“ (1878), „Секударни тропови Бакоњске шуме“ (1876), „Геолошка саопштења о Фрушкој Гори“ (1881) и многи други. Најзначајнији му je научни рад географска студија „Терцијерне формације Ердељског базена“. Кох je израдио и геолошке карте околине Коложвара, Торде и Нађбање.
Умро је у Будимпешти 8. фебруара 1927.
Литература [уреди]
- Знаменити Сомборци Стеван Васиљевић Славија, Нови Сад, 1989 година ISBN 86-431-0003-X