Антацид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Флашица таблета антацида

Антацид је било која супстанца, најчешће базног хемијског карактера,[1][2] која је погодна за примену у неутрализацији желудачне киселине и смањењу ацидитета стомачне средине.[3]

Индикације и механизам деловања[уреди]

Третман антацидима се концентрише на ублажавање симптома а никако на третман подложног стања. Индиковани су у ублажавању горушице и бола изазваног иритацијом желудачних чирева. Важно је нагласити да у другом случају, третман само антацидима углавном није довољан и захтева укључивање инихибитора протонске пумпе.[4]

Антациди могу значајно да смање биорасположивост појединих група лекова.[5] Тако истовремена орална примена антацида са тетрациклинима може довести до смањене апсорпције ових антибиотика, услед формирања стабилних хелатних комплекса са јонима метала. Слично, смањена pH желудачне средине може неповољно деловати на апсорпцију појединих антимикотика.

Антациди, у зависности од активне супстанце, углавном неутрализују желудачну средину претежно стварајући пуфер са желудачном киселином. Друге супстанце, као оне које су извор алуминијумових јона, инхибирају контракцију глатке мускулатуре одлажући ослобађање киселине.

Супстанце у употреби[уреди]

Ове супстанце се ретко користе саме, већ у комбинацији са бројним помоћним материјама. Прилагођене су оралној примени, најчешће у виду раствора или таблета за жвакање.

Нежељени ефекти[уреди]

Примена антацида као и свих других лекова захтева опрезност, посебно када је реч о континуираној, дуготрајној примени. Нежељени ефекти и компликације су ретке када је реч о повременој употреби. Уколико се јаве, могу да буду од стомачних тегоба у виду надимања или опстипације, док се дуготрајна примена повезује и са формирањем камена у бубрегу, а у екстремним случајевима и са реналном инсуфицијенцијом.

Осим тога смањена киселост у желуцу може проузроковати већу подложност бактеријама које јака желудачна киселина иначе уништава. Под истим условима, апсорбција неких хранљивих материја такође може бити отежана.

Извори[уреди]

  1. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  3. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  4. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Милена Покрајац (2002). Фармакокинетика. Београд. ISBN 86-902551-4-1. 

Литература[уреди]

  • Милена Покрајац (2002). Фармакокинетика. Београд. ISBN 86-902551-4-1. 

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).