Анта Богићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Антоније Богићевић (вишезначна одредница).
Анта Богићевић

Anta Bogicevic.jpg
Анта Богићевић

Датум смрти: 1813.

Антоније Анта Богићевић (рођен око 1758. год у Клупцима крај Лознице, умро 1813.) био је српски војвода у време Првог српског устанка. Опевао га је познати гуслар Филип Вишњић у пјесми "Бој на Лозници".

За време Првог српског устанка прикључио се устаницима и радио је у организацији власти и снабдевању војске. Постављен је 1807. године за војводу у Јадар и од тада се стално налазио на граници, бранећи ово немирно подручје од турских упада из Босне. Борио се са Турцима на Крупњу, Рожају, Рађеву Пољу, а најчешће у Лозници у којој је вођено неколико крвавих борби са босанском турском војском. У једној од тих борби је рањен.

Најзначајнија је била битка за Лозницу вођена 5. и 6. октобра 1810. године по старом календару. Под Али пашом Видајићем 30000 Турака спустило се низ Дрину шајкама до поља Тичара надомак Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анта Богићевић. Дванаест дана трајала је опсада, ватра из топова и кумбара. Процењујући да неће моћи одолети турским нападима, војвода Анта обрати се за помоћ Луки Лазаревићу. Извештен о опсади Лознице и одбивши Хашид пашу са Мораве, Карађорђе са готово целом војске из Шумадије и 200 козака пожурио у помоћ.

Изгледа да је Карађорђе проценио да ће се најпресуднија битка у 1810. године одиграти баш овде. Колики значај је Карађорђе придавао боју говори и писмо упућено Петру Добрњцу тражећи од њега појачање:

Викицитати „Не оклевај ни минута. Сваки минут вреди, до тога је јако стало хоће ли ми војска минут раније на Дрину стићи.“
({{{2}}})

У помоћ су дошли Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском шабачке и ваљевске нахије. Пресудна битка почела је у јутро 6. октобра 1810. године. О томе је касније Карађорђе известио Милана Обреновића:

Викицитати „Изашли у поље и Турци и ми, те смо се побили страшно из топа и пушака, за осам сати да од ове битке веће било није.“
({{{2}}})

Ова победу српске војске спада у ред најзначајнијих у Првом српском устанку. Када је војвода Анта Богићевић умро 1813. године за војводу је постављен његов син Богосав Богићевић. Сахрањен је у Лозници на Шанцу, али су Турци извадили његов леш, одсекли главу и труп бацили у реку Штиру. Међутим, родољуби су касније тајно извадили његове кости и сахранили поред лозничке цркве. Његова ћерка Томанија се удала за Јеврема Обреновића, а његовог сина Милоша убио је Тома Вучић Перишић када је 1844. године угушио Катанску буну. Унук Томаније и Јеврема Обреновића био је први краљ модерне Србије Милан Обреновић.

[уреди] Види још

[уреди] Референце


First Serbian Uprising voivode flag.png Војсковође Српске револуције
Анта Богићевић | Арсеније Лома | Васа Чарапић | Вељко Петровић | Вујица Вулићевић | Илија Барјактаровић | Јаков Ненадовић | Јанко Катић | Карађорђе Петровић | Лука Лазаревић | Милан Обреновић | Миленко Стојковић | Милосав Здравковић | Милош Обреновић | Младен Миловановић | Павле Цукић | Пауљ Матејић | Петар Добрњац | Петар Николајевић Молер | Прота Матеја Ненадовић | Сима Марковић | Сима Ненадовић | Станоје Главаш | Стеван Синђелић | Стојан Чупић | Хаџи-Продан Глигоријевић | Цинцар-Јанко Поповић | Чолак Анта Симеоновић
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати