Антиглобалистички покрет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Викицитати „Think global, act local“
(David pages: pp. 547 Barash, Peace and Conflict, Sage Publications, 2002. 9780761925071)
Слика са антиглобалистичког протеста током скупа Г8 у Единбурду

Антиглобалистички покрет је термин који се најчешће користи да опише и уопшти друштвене групе које протестују против глобалних трговинских споразума, негативних ефеката слободне трговине на сиромашан свет, угрожавања животне средине и међународних војних интервенција, односно који страхују од негативних последица глобализације. Антиглобалистичке групе се боре за смањење моћи и утицаја међународних корпорација и организација као што су Светска банка, економске и политичке алијансе нација и трговачки уговори који утичу на нације, људе и природно окружење.[1]

Термин[уреди]

Термин „антиглобализам“ је медијска кованица и сами учесници овог покрета често себе називају другим именима, попут „Покрет за глобалну правду“, „алтерглобалистички покрет“, „покрет свих покрета“ исл.

Многи активисти сматрају да је појам „антиглобализам“ заправо погрешан, те да је скројен у сврху стварања непрецизне и упроштене слике о покрету, те да је у својој природи негативан, и да асоцира на протекционизам и национализам. Покрет је у својој суштини самосвестан, интернационалистички, са тежњом ка глобалном организовању. Битно својство му је солидарност са угњетаваним људима широм света, односно оним чија су права потпуно или делимично ускраћена.

Број антиглобалистичких група је несагледиво велик, али углавном се могу свести на леве и десне, и радикалне и реформистичке.

Глобални протести[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Антиглобалистички покрет