Антимон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антимон (51Sb)
Sn - Sb - Te
 
As
Sb
Bi  
 
 
Sb-TableImage.png

Sb,51.jpg

Општи подаци
Припадност скупу металоиди
група, периода VA, 5
густина, тврдоћа 6697 kg/m3, 3
боја сребрносива
Особине атома
атомска маса 121,760 u
атомски радијус 145 (133) pm
ковалентни радијус 138 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]4d105s25p3
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 5
оксидациони број ±1
Особине оксида средње кисели
Кристална структура тространа
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 903,78 K
(630,63 °C)
температура кључања 1860 K
(1587 °C)
молска запремина 18,19×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 77,14 kJ/mol
топлота топљења 19,87 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 2,05 (Паулинг)
1,82 (Алред)
специфична топлота 210 J/(kg*K)
специфична проводљивост 2,88×106 S/m
топлотна проводљивост 24,3 W/(m*K)
I енергија јонизације 834 kJ/mol
II енергија јонизације 1594,9 kJ/mol
III енергија јонизације 2.440 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.260 kJ/mol
V енергија јонизације 5.400 kJ/mol
VI енергија јонизације 10.400 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Антимон (Sb, лат. stibium) је елемент из групе металоида.[1]

Руде антимона су: антимонит (Sb2S3) и улманит (NiSbS).[2]

Примена: Користи се за производњу штампарских легура.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Антимон