Антички македонски календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Антички македонски календар је лунисоларни календар коришћен у античкој Македонији у 1. миленијуму старе ере. Састојао се од 12 синодичких лунарних месеци (тј. 354 дана у години), са повременим интеркаларним месецима како би остао у кораку са годишњим добима. У време када је коришћен широм хеленистичког света, у сваком 19-годишњем метонском циклусу је додавано седам емболимои-ја (интеркаларних месеци). Имена из старог македонског календара су у Сирији остала у употреби чак и након почетка хришћанске ере. Овакав календар је користио историчар Јосиф Флавије, одн. хебрејски календар са македонским именима.[1]

Постоји пример натписа из Декапоља у Јордану, из 6. века н. е., са соларним македонским календаром, који почиње од месеца Аудунаеус-а (децембарског „Месеца“ у лунисоларној варијанти, види доле).[2] Соларни тип је касније стопљен са јулијанским календаром. У римској Македонији су коришћена оба календара. Римски је у натписима посведочен као Kalandôn ген. καλανδῶν Calendae а македонски као Hellenikei дат. Ἑλληνικῇ (Хеленски)[3]. Коначно, један натпис[4] из Касандрије из око 306-298. п. н. е. који носи месец Ἀθηναιῶν Athenaion, сугерише да су неки градови имали сопствене месеце и након македонске експанзије у 4. веку п. н. е.

Месеци[уреди]

Следе називи месеци са приближно еквивалентним грегоријанским месецима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Browne (1844), стр. 462.
  2. ^ Syria, S./Arabia-DecapolisGerasa (Jerash) — 6th AD Epigraphical Database[1] 531 AD[2]
  3. ^ Thessalonica — 141 AD -252 AD ,last lines [3] [4]
  4. ^ Makedonia (Chalkidike) — Poteidaia-Kassandreia — ca. 306-298 BC [5]


Литература[уреди]