Антонио Салијери
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Антонио Салијери | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 18. август 1750. |
| Датум смрти: | 7. мај 1825. |
Антонио Салијери (итал. Antonio Salieri; 18. август 1750 — 7. мај 1825) је био италијански композитор, диригент и учитељ.
Салијери је био кључна фигура у развоју опере у позном 18. веку. Био је Гасманов ученик и Глуков штићеник. Салијери је био космополитски композитор који је писао опере на три језика. Помогао је развоју и обликовању многих ствари у композицијском речнику опере, а његова музика је веома снажно утицала на савременике.
Постављен је за директора италијанске опере од стране бечког двора, позиција коју је држао од 1774. до 1792. године. Током своје каријере, проводио је време пишући дела за оперске куће у Венецији, Риму и Паризу. Његова драматична дела извођена су широм Европе током композиторовог живота. Као аустријски царски капелмајстор од 1788. до 1824. године, био је одговоран за музику у дворској капели. Иако су његова дела престала да се изводе, он је и даље писао нове опере и после 1804. године. Његови најпознатији ученици били су Франц Шуберт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Лист.
Салијеријева музика је полако нестајала са репертоара између 1800. и 1868. година и ректо су била извођена све до повратка његове славе у позном 20-ом веку. У прилог повратку иде филм "Амадеус" (снимљен 1984. године) у којем се појављује фиктивни приказ Салијерија.
 |
Овај незавршени чланак Антонио Салијери везан је за музику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
Спољашње везе [уреди]
