Антони Гауди
Из Википедије, слободне енциклопедије
Антони Гауди (катал. Antoni Gaudí i Cornet, * 25. јун 1852. Реус – † 10. јун 1926. Барцелона ) био је каталонски архитекта познат по свом јединственом стилу и изузетно индивидуалистичком дизајну. На енглеском и шпанском, а често и на српском, зову га Антонио Гауди.
Садржај |
[уреди] Живот
Гауди је рођен у малом градићу Реус, провинција Тарагона, (Шпанија) 1852. године. Око његовог места рођења данас се надмећу градићи Риудомс и Реус, иако већина његових биографа сматра да се родио у Реусу. Родитељи су му били Франсеск Гауди Сера и Антонија Корнет Бертран.
Гауди је студирао архитектуру на Вишој техничкој школи архитектуре (шп. La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) у Барселони од 1873. до 1877. Због недостатка новца, упоредо са студијама, ради као технички цртач и понекад као дизајнер намјештаја. Пошто је те послове одлично радио, за различите пројекте га примају двојица познатих каталонских архитеката, Ђузеп Фонтсере и Ђоан Марторељ.
У 26 години дипломира, те за почетак у професији ради као дизајнер интеријера и декоратор. Једна од витрина коју је дизајнирао за познато обданиште, Каса Корнеља (катал. Casa Cornellà) у Барселони, бива изабрана за Универзалну изложбу у Паризу, 1878. године. Тај чин прави заокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија. Еусеби Гуељ, један од уважених послодаваца текстилне индустрије у Каталонији, био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине, те је постао Гаудијев главни клијент и мецена, по коме ће касније добити име и Парк Гуељ.
У каснијим годинама се посветио искључиво изградњи свог ремек дела — катедрале Саграда Фамилија.
Дана 7. јуна 1926. године, Антонија Гаудија је прегазио трамвај. Због запуштеног изгледа и празних џепова таксисти су одбили да га возе у болницу бојећи се да неће моћи да им плати вожњу. Нико није препознао познатог барселонског архитекту, док га пријатељи нису пронашли у болници за сиромашне следећег дана. Када су хтели да га преместе у бољу болницу он је то одбио. Умро је два дана касније, ожаљен од целе Барселоне.
[уреди] Значај
Гаудијев стваралачки чин нас задивљава. У историском сврставању његовог дела у време еклектичке архитектуре и историзма настаје и нараста његова тежња за оригиналношћу, његов до сада чини се недоцењан однос ка научном истраживању, ка психологији, скулптури и сликарству. Привлачи нас и својим трагањем смисла стила, дакле ка основном принципу архитектонског рада. Гауди ће припоменути градитеље великих стилова, који су трагали за лепотама у непознато.[1]
[уреди] Најзначајнији радови
- Каса Висенс (1878. —1880.)
- Палата Гуељ (1885. —1889.)
- Терезијански колеџ (1888. —1890.)
- Каса Калвет (1899. —1904.)
- Каса Батљо (1905. —1907.)
- Каса Мила (Педрера) (1905. —1907.)
- Парк Гуељ (1900. —1914.)
- Саграда Фамилија (1884. —1926.)
Многи његови радови се налазе у центру Барселоне. Осам их је УНЕСКО прогласио за светску баштину.
[уреди] Референце
[уреди] Литература
- Architektura ČSSR 5/68 Praha 1968.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Гауди и Барселона клуб
- Одредница Гауди на DMoz
- Гаудијева архитектура
- Taller de Escultura Luis Gueilburt - Колекција Антонија Гаудија (на шпанском)
- Taller Gaudí UPC (на шпанском са неким чланцима на каталанском)
