Антон Вратуша

Из Википедије, слободне енциклопедије
АНТОН ВРАТУША
Антон Вратуша
Антон Вратуша
Датум рођења 21. фебруар 1915.
Место рођења Долња Славеча, код Мурске Соботе,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Професија дипломата

Члан КПЈ од 1943.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а заменик команданта Рапске бригаде
Служба НОВ и ПО Југославије
Чин пуковник у резерви

Функција председник Извршног већа
Скупштине СР Словеније
Мандат април 1978. - јул 1980.
Претходник Андреј Маринц
Наследник Јанез Земљарич
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Др Антон Вратуша (рођен Antall Vratussa; 1915), дипломата, слависта, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније.

Садржај

Биографија [уреди]

Рођен је 21. фебруара 1915. године у Долњој Славечи код Мурске Соботе. Родитељи су му били Антон Вратуша и Ана Бокан. Докторирао је славистику на Филозофском факултету у Љубљани лета 1941. године. Положио стручни испит за учитеља стенографије.

Народноослободилачка борба [уреди]

Народноослободилачкој борби прикључио се 1941. године. Италијански фашисти су га заробили у северној Италији у фебруару 1942. године. Прво је био интерниран у концентрациони логор Гонарс, а затим на Раб, Тревизо и Падову, све до капитулације Италије септембра 1943. године. Док се налазио на Рабу, ступио је у редове Освободилне фронте.

Након ослобођења логора, Вратуша је постао заменик команданта Рапске партизанске бригаде. Члан Комунистичке партије Југославије постао је исте године. Био је вођа делегације НОВЈ при Комитету националног ослобођења Италије, антифашистичком покрету у северној Италији који је водио борбу против Италијанске социјалне републике.

Послератна каријера [уреди]

После ослобођења вршио, је одговорне дужности у Републици и Федерацији:

  • заменик начелног одељења Управе државне безбедности ФНР Југославије
  • заменик начелника Друге Управе генералштаба ЈНА
  • начелник одељења и опуномоћени министар у Државном секретаријату за иностране послове
  • шеф Кабинета потпредседника Савезног извршног већа
  • шеф кабинета председника Савезне скупштине у звању државног потсекретара од 1953. до 1965. године
  • директор Института друштвених наука у Београду од 1965. до 1967. године
  • изасланик Уједињених нација у Југозападној Африци од октобра 1966. до јуна 1967. године
  • стални представник СФР Југославије у Уједињеним нацијама од 1967. до 1969. године
  • посланик Савезне скупштине од 1965. до 1967. године
  • заменик државног секретара за иностране послове
  • председник Извршног већа Скупштине СР Словеније од априла 1978. до јула 1980. године

Пре рата писао у разним часописима о питању историје књижевности и језика, а по ослобођењу о политичким и друштвеним питањима.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена партизанске звезде другог реда, Ордена заслуга за народ првог реда и Ордена братства и јединства другог реда.

Спољашње везе [уреди]

Литература [уреди]

Портал Део искључиво посвећен
СФР Југославији.
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.