Антропометрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Примјер антропометријских мјерења.

Антропометрија је метод мјерења морфолошких карактеристика људског тијела и његових сегмената.

У античко доба вршена су извјесна а. мјерења, а кипари су користили мјерења за пропорционирање статуа људи. Прва мјерења регрута почињу 1741. у Норвешкој, касније Финској, Шведској и Русији, чиме се зачела војна антропометрија.

При испитивању физичке развијености мјере се: висина, тежина, обими (трбуха, груди, подкољенице, надлактице), дебљина набора коже и биакромијални, биделтоидни, и бикристални дијаметри. Добијени резултати означавају физичку активност поређењем с стандардима и ндексима.

Метод стандарда узима за мјеру статистичке податке веће популације. Метод индекса узима 2 или више величина од измјереног испитаника, прорачунава однос, и упоређује га с нормама.

У новије вријеме антропометријска испитивања се не узимају као једино мјерило развијености, већ у склопу са испитивањима кардио-васкуларног система и тестовима тјелесне способности.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Антропометрија

Литература[уреди]