Антун Вранчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антун Вранчић

Antun Vrancic by Martin Rota.jpg
Антун Вранчић, хрватски племић

Датум рођења 29. мај 1504.
Место рођења Шибеник (Млетачка република)
Датум смрти 15. јун 1573.
Место смрти Прешов (Краљевина Угарска)
Звање Кардинал естергомски

Антун Вранчић (лат. Antonius Verantius; Шибеник, 29. мај 1504Прешов, 15. јун 1573) је био хрватски хуманиста.

Рођен је у Шибенику, где је и стекао прво хуманистичко образовање. Након студија у Падови, Бечу и Кракову, постаје саветник ердељског кнеза Ивана Запоље, али 1549. године прелази на страну Хабзбурговаца те у служби храватско-угарског краља Фердинанда I постиже сјајну дипломатску каријеру. За своје заслуге награђен је местом острогонског надбискупа, затим примаса Угарске, а пред крај живота постаје кардинал. Умро је у Прешову.

На бројним путовањима сакупља римске натписе на Балкану, а током једне дипломатске мисије у Османском царству, заједно с познатим фламанским хуманистом А. Б. Busbecqom у Анкари проналази Августов аутобиографски спис Дела божанског Августа (Res gestae divi Augusti), касније назван Споменик из Анкаре (Monumentum Ancyrānum).

Поред важних историјско-путописних дела, у којима углавном описује балканске и друге источно-европске земље, за хуманистичку латинску књижевност значајна је његова збирка песама у елегијским дистисима Песме у доколици (Otia, из 1542. године), у којима пева о љубави, животним радостима и друштвеним збивањима. За културну и друштвену историју важна је Вранчићева кореспонденција са Еразмом Ротердамским, Николом Зринским и другим истакнутим личностима тога доба.

Антун Вранчић је познат и као стриц Фауста Вранчића.