Антун Вранчић
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Антун Вранчић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 29. мај 1504 |
| Место рођења | Шибеник (Млетачка република) |
| Датум смрти | 15. јун 1573 |
| Место смрти | Прешов (Краљевина Угарска) |
| Звање | Кардинал естергомски |
Антун Вранчић (лат. Antonius Verantius; 29. мај 1504 ― 15. јун 1573) је био хрватски хуманиста.
Рођен је у Шибенику, где је и стекао прво хуманистичко образовање. Након студија у Падови, Бечу и Кракову, постаје саветник ердељског кнеза Ивана Запоље, али 1549. године прелази на страну Хабзбурговаца те у служби храватско-угарског краља Фердинанда I постиже сјајну дипломатску каријеру. За своје заслуге награђен је местом острогонског надбискупа, затим примаса Угарске, а пред крај живота постаје кардинал. Умро је у Прешову.
На бројним путовањима сакупља римске натписе на Балкану, а током једне дипломатске мисије у Османском царству, заједно с познатим фламанским хуманистом А. Б. Busbecqom у Анкари проналази Августов аутобиографски спис Дела божанског Августа (Res gestae divi Augusti), касније назван Споменик из Анкаре (Monumentum Ancyrānum).
Поред важних историјско-путописних дела, у којима углавном описује балканске и друге источно-европске земље, за хуманистичку латинску књижевност значајна је његова збирка песама у елегијским дистисима Песме у доколици (Otia, из 1542. године), у којима пева о љубави, животним радостима и друштвеним збивањима. За културну и друштвену историју важна је Вранчићева кореспонденција са Еразмом Ротердамским, Николом Зринским и другим истакнутим личностима тога доба.
Антун Вранчић је познат и као стриц Фауста Вранчића.
