Антун Канижлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антун Канижлић

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 20. новембар 1699.
Место рођења Пожега (Хрватска Хрватска под Хабзбурзима)
Датум смрти 24. август 1777.
Место смрти Пожега (Хрватска Хрватска под Хабзбурзима)
Дела
Најважнија дела Света Рожалија, панормитанска дивица
Потпис

Антун Канижлић (Пожега, 20. новембар 1699Пожега, 24. август 1777) је био хрватски барокни песник.

Рођен је у Пожеги, а школовао се у родном граду, Загребу, Грацу и Трнави. Приступио је реду језуита. Његово књижевно деловање уско је повезано са верско-просветним радом. У теолошкој и црквено-историјској расправи „Камен прави смутње велике“ (1780), делу од преко хиљаду страна, Канижлић расправља о узроцима раскола хришћанске цркве и зато оптужује грчког патријарха Фоција. Главно његово дело је поема „Света Рожалија, панормитанска дивица“ (1780). Поема је заснована на легенди о светој Розалији из Палерма која на дан своје веридбе напушта световни живот и посвећује се пустињаштву. Дело је написано у облику писама која Розалија шаље родитељима и родбини. Поред ових, Канижлић је написао и следећа дела: „Богољубство“ (1759), „Уточиште Блаженој Дивици Марији“ (1759), „Богољубност молитвена“ (1766).

На Канижлића су највише утицали дубровачки писци, највише Иван Гундулић, Игњат Ђурђевић и Бунић Вучић. Од стихова и строфа најчешће користи осмерачке катрене и секстине и двоструко римоване дванаестерце, а од стилских фигура метафору, метонимију, перифразу, анафору и епифору. Иако је одликује доста општих места, његова поезија има и лепих, лирских, искрених тренутака. Према свим тим особинама Канижлића сматрају закаснелим представником барока у хрватској књижевности.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Хрватска књижевност неокласицизма и романтизма (свеучилишни приручник), др Иван Бошковић, Сплит, 2007.