Антонов Ан-12

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ан-12)
Антонов Ан-12
An12 ZLZ.JPG

Ан-12

Опште
Намена транспортни авион
Посада 5 чланова (2 пилота, инжењер лета, навигатор, радио оператер)
Земља порекла Застава Украјине Украјина, Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Совјетски Савез
Произвођач АНТК Антонов
Први лет 16. децембар 1957.
Димензије
Дужина 33,10 m
Размах крила 38,00 m
Висина 10,53 m
Површина крила 121,7 m²
Маса
Празан 28000 kg
Нормална полетна 55100 kg
Макс. тежина при узлетању 61000 kg
Погон
Турбо-елисни мотор 4 × Ивченко
Al-20L или Al-20M
ТЕМ снага 4 × 3128 kW
Перформансе
Брзина крстарења 670 km/h
Макс. брзина на Hopt 777 km/h
Долет 5700 km
Плафон лета 10200 m
Брзина пењања 600 m/min
Портал:Ваздухопловство

Антонов Ан-12 је четверомоторни турбо-елисни транспортни авион за превоз путника, падобранаца и терета средње носивости. Развијен је у оквиру бироа АНТК Антонова у Кијеву. НАТО назив му је Cub. Овај авион је током 1960-их година постао стандардни транспортни авион ваздухопловних снага многих земаља. Ан-12 има путничку кабину с натпритиском и веома високе перформансе, а ипак може оперисати с травнатих аеродрома. Приликом маневара јединица Варшавског уговора по тридесетак ових авиона слетало је на импровизоване аеродроме у симулираним борбеним условима. Задња врата са рампом састоје се од два дела који се могу склопити у труп, било ради утовара тешких терета уграђеном дизалицом или ради искакања падобранаца (100 људи за мање од једне минуте). Може да понесе 20000 килограма терета, па је према томе могао носити све совјетске оклопне транспортере, самоходни топ ASU-85 или возила као што су ZSU-23-4 и носач пројектила SA-6 [1].

Развој[уреди]

Подршку развоју Ан-12 дао је лично совејтски вођа Никита Хрушчов који је на високо место на листи војних приоритета ставио идеју преградње двомоторног транспортног авиона Ан-8 у два четворомоторна деривата: Ан-10 немењен је за одржавање путничког саобраћаја и Ан-12 специјализован за војне транспортне задатке. Како је цивилни авион настао пре војног за Ан-12 није израђиван посебан прототип већ је на испитивање упућен крајем 1957. године први серијски примерак. Висок степен унификације оба деривата потврђен је успешном преградња једног Ан-10 у Ан-12 која је изврсена у Вороњежу. Жељи оружаних снага да што пре уведу у употребу што већи број нових авиона удовољено је организовањем производње у чак три фабрике које су од 1957. до 1972. године испоручиле 1243 Ан-12 у чак тридесетак варијанти. Од тог броја 183 авиона су доспела у ваздухопловне снаге иностраних корисника [2]. Први прототип полетио је у марту 1957. године. Верзија Ан-12БП ушла је у совјетску војну службу 1959. године. Конфигурацијски, по величини и способности авион је сличан америчком C-130 Херкулес. Совјетски војни авиони имају у репном делу топовску куполу ради одбране авиона током лета.

Варијанте[уреди]

  • Ан-12А (1961) - Ан-12 са носивошћу до 20 тона, серијска производња (155)
  • Ан-12Б (1963) - Ан-12 са додатним резервоарима, серијски
  • Ан-12Б-30 (1963) - Ан-12Б са носивошћу до 30 тона, пројекат
  • Ан-12П - Ан-12 са додатним резервоарима
  • Ан-12БК (1966) - Развојна верзија авиона Ан-12Б са долетом 6300 km, серијски
  • Ан-12Б-ПП (1970) - Авион за електронско ометање авиона и земаљских уређаја, серијски (27)
  • Ан-12БК-ППС (1971—74) - Авион за слектронско ометање авиона и земаљских уређаја, серијски (19)
  • Ан-12Т или Ан-12БКТ (1961) - Авио-цистерна, напајање авиона горивом у лету, експериментални
  • Ан-12ПС (1969) - Авион за трагање и спашавање, прототип (1)
  • Ан-12ПЛ (1961) - Верзија са скијама на стајним органима, прототип (2)
  • Ан-12БКВ (1969) - Бомбардерски и авион за електронско ометање.

Корисници[уреди]

Ан-12 је тренутно врло популаран као теретни авион, посебно у ЗНД, Африци и на Индијском потконтиненту.

Цивилни корисници[уреди]

Ан-12 компаније „Атран карго ерлајнс“.

У августу 2006. укупно се користило 179 Ан-12 авиона. Већи корисници су: Ер Гвинеја (4), Алада (5), Бритиш гулф интернешнал ерлајнс (7), Авиал ејвијејшн (4), Хели ер сервис (4), Скорпион ер (4), Тирамавиа (4), Аеровис ерлајнс (5), Ветеран ерлајнс (4), Кнапо (5), Вега ерлајнс (6) Атран карго ерлајнс (4) и Воларе ерлајнс (6). Око 77 осталих авио-компанија користи мањи број авиона.

Војни корисници[уреди]

Ан-12 корисници (војни - црвено, цивилни - зеленом, војни и цивилни - плаво).

Кинеска производња[уреди]

У 1960-им, Кина је од Совјетског Савеза купила неколико Ан-12 авиона уз дозволу за њихово локално склапање [3]. Ради захлађења односа између ове две земље Совјетски Савез је повукао техничку помоћ те је први авион склопљен у Кини свој пробни лет имао тек 1974. године након поновног успостављања односа. Истовремено су инжењери кинеских фирми Шијану Еркрафт Компани и Шијану Еркрафт Дизајн обучавани за локалну израду Ан-12. Тако је 1981. у серијску производњу ушла кинеска копија АН-12 под називом Yun-8 (D-8) који је постао један од најпопуларнијих кинеских војних и цивилних транспортних авиона. Иако се Ан-12 више није производио у Русији или Украјини, кинески D-8 и даље се производио и надограђивао. На најновијем Y-8-F600 заједнички су радили Шанки Еркрафт Компани, Антонов аеронауткички технички-комплекс и Прат енд Витни Канада. Y-8-F600 има редизајнирани труп, западну авиоелектроника, PW150B турбо-проп мотор са R-408 Пропелерним системом и „Glass cockpit“ пилотском кабином [3].

Антонов Ан-12 у југословенском ваздухопловству[уреди]

Југословенско Ратно ваздухопловство - ЈРВ је имала укупно 2 авиона Ан-12.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Авионска несрећа код Јеревана 1988.

Један Ан-12 евиденцијског броја 73312 срушио се 12. децембра 1988. године носећи хуманитарну помоћ народа Југославије народу Јерменије који је страдао у катастрофалном земљотресу. Пао је код Јеревана главног града Јерменије и у њему је погинуло свих 7 чланова посаде. Седам година након несреће, двадесетак километара од Јеревана, на мосту преко реке Камах је подигнут споменик посвећен југословенским пилотима „Сломљено крило“. Споменик је висок 12 метара, а само крило је дугачко 7 метара, као симбол који означава 7 изгубљених живота. У основи споменика су мермерне плоче са именима наших ваздухопловаца (потпуковници Предраг Маринковић, Владимир Ерчић и Миленко Симић, навигатор потпуковник Милан Мићић, механичари летачи заставници прве класе Бориша Мосуровић и Милисав Петровић и радио-телеграфиста заставник Јован Зисов) [4]

Други преостали Ан-12В евиденцијског броја 7331 продат је 1998. бугарском цивилном превознику [5].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Gunston, Bill (1980.). „Транспортни авиони и танкери: Антонов Ан-12“ (на ((sr))). Сувремени војни авиони и хеликоптери. Загреб: Алфа. стр. 133. 
  2. ^ „Antonov An-12“ (на ((sr))). Сајт Удружења ветерана 63. падобранске бригаде. 26. новембар 2007. Приступљено 23. август 2010.. 
  3. ^ а б „Yun-8 Turboprop Transport Aircraft“ (на ((en))). SinoDefence.com. 13. јун 2008. Приступљено 23. август 2010.. 
  4. ^ Матовић, Радољуб; Стојановић, Раде (21. децембар 1995). „Сломљено крило у Јеревану“ (на ((sr))). Војска: 26-27. 
  5. ^ „Антонов Ан-12 у југословенском ратном ваздухопловству.“ (на ((sr))). pp. www.mycity-military.com Приступљено 23. август 2010.. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Gunston, Bill (1980). „Транспортни авиони и танкери: Антонов Ан-12“ (на ((sr))). Сувремени војни авиони и хеликоптери. Загреб: Алфа. стр. 133. 

Спољашње везе[уреди]

  • „The Antonov An-12 & Shaanxi Y-8“ (на ((en))). Airliners.net Приступљено 24. август 2010. 
  • „An-12 CUB (Y-8)“ (на ((en))). Federation of American Scientists (www.fas.org). 21. септембар 1999 Приступљено 24. август 2010. 
  • Бранислав Савић (1. децембар 2007). „Udes naseg aviona AN-12 „Jerevan 12.12.1988““ (на ((sr))). forum.burek.com Приступљено 23. август 2010. 
  • „Antonov An-12“ (на ((sr))). Сајт Удружења ветерана 63. падобранске бригаде. 26. новембар 2007 Приступљено 23. август 2010. 
  • „The Antonov An-12“ (на ((en))). Greg Goebel (www.vectorsite.net). 1. јун 2010 Приступљено 24. август 2010. 
  • „Pproduction list: Antonov An-12“ (на ((en))). Soviet Transports (www.oldwings.nl). фебруар 2007 Приступљено 24. август 2010.