Антонов Ан-2

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ан-2)
Ан-2
Antonov.an-2.ly-big.arp.jpg

Ан-2

Опште
Намена Лаки транспорт
Посада 2
Први лет 31. август 1947.
Димензије
Дужина 12,74 m
Размах крила 18,18/14,24 m
Висина 4 m
Површина крила 71,6 m²
Маса
Празан 3450 kg
Нормална полетна 736 kg
Макс. тежина при узлетању 5500 kg
Погон
Мотори 1хАШ-62ИР Шврцов
Снага 736 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 260 km/h
Долет 900 km
Плафон лета 4500 m
Брзина пењања 210 m/min
Портал:Ваздухопловство

Ан-2 (Руски назив Кукурузник, а НАТО енгл. Colt) је транспортно-десантни лаки авион, совјетског порекла, с могућношћу вишенаменске примене. Концепиран је на основу аеродинамичке шеме двокрилца, с малим специфичним оптерећењем по јединици површине.

Првенац је у развоју бироа Антонов, у оквиру познате и многобројне гаме транспортних авиона, тога назива.

Користи се за цивилне и војне потребе у великом броју земаља света, поред тактичког транспорта и десанта и у спортском падобранству, санитету, пољопривреди и у другим наменама.

Произведено је у периоду од 1947. до 1992. године, у Совјетском Савезу, Кини и Пољској 18000 авиона из ове фамилије, у варијантама: Ан-2, Ан-3, Ан-4, и Ан-6.

Историја[уреди]

Прву идеју о развоју лаког вишенаменског авиона је предложио О. К. Антонов, још у октобру 1940. године. Идеја је садржала да авион поседује способност полетања и слетања с кратких неприпремљених пољана, носивост 1000—1500 kg, лако одржавање и примену за војни и цивилни транспорт, пољопривреду, и путнички саобраћај.

Та идеја је реализована непосредно после Другог светског рата у тек отвореном Антоновом бироу, 1947. године, с развојем авиона Ан-2. По државним, ваздухопловним прописима, сагласност за аеродинамику и чврстоћу структуре, за први лет авиона прототипа је морао издати Национални институт ЦАГИ. Ту је настао проблем, пошто су стручњаци Института одбили да дају такву сагласност за аеродинамичку застарелу концепцију двокрилца и оплате крила с платном, на новом авиону Ан-2. Они су тада били у сферама развоја савремене ваздухопловне технологије и нису прихватали бившу технологију. У то време у Институту ЦАГИ су истраживаненове технологије авиона с млазним мотором за лет с крозвучним и надзвучним брзинама. Проблем је разрешен тако што је лично О. К. Антонов дао гаранције за аеродинамичке и друге прорачуне авиона.

Први лет прототипа је направио пробни пилот П. Н. Володин 31. августа 1947. год.[1]

Ан-2.png

Серијска производња је трајала око 60 година у три велике земље, Совјетском Савезу, Кини и Пољској. Та дужина трајања серијске производње авиона је светски рекорд за Гинисову књигу. Сматра се да је произведено укупно 18000 примерака Ан-2, који користе многе земље, с веома великим експлоатационим напрезањем у разним војним и цивилним наменама.[2]

Према евиденцији је до 28. јуна 2008. године. трајно онеспособљено 297 авиона Ан-2 у удесима и катастрофама.[3]

Опис[уреди]

Авион Ан-2 се користи за лаки тактички ваздушни транспорт људства и материјала у повољним метеоролошким условима, по дану и ноћи.

При концепирању је примењена аеродинамичка шема двокрилца, на бази позитивног искуства на познатом и прослављеном совјетском авиону По-2 Поликарац (Поликарпов). Ан-2 је у првобитној технолочкој варијанти био решеткасте конструкције, с платненом оплатом и као такав при првом свом појављивању је био већ застарео. Заменом конструкције структуре с металном и масовном производњом је постао авион широке примене у целом свету.

Фотографија Ан-2Т, путничке верзије која је уједно и најчешћа верзија овог авиона. Савремена слика..
Конструктивно решење везе структура двају крила (профил двоструког » Т « и двоструке утеге » х «) на Ан-2.

Масовној употреби авиона Ан-2 је допринела његова робусност, велика толерантност на услове експлоатације, добре полетно-слетне карактеристике и на малим неприпремљеним пољанама, велика поузданост и мала цена коштања. У току 1992. године је била његова цена коштања око 225000 USA$.[2] У серијском стандарду је структура трупа, нападне ивице узгонских површина, елерони, крмило висине и правца су потпуно од дурал-алуминијума. Остали део узгонских површина је решеткаста конструкција превучена платном. Крила су у плану праугаоног облика. Горње крило је веће површине постављано тако да тангира с горње стране труп, а доње крило мање површине је постављено тако да тангира труп с доње стране (види се на слици горе десно). Поред тога што су везана са својим кореним делом за структуру трупа, крила су међусобно спојена с носачима (профилима) у облику двоструког »Т« и с челичним жицама постављеним у облику » х «, види се на слици десно.

Унутрашњи изглед пилотске кабине (инструментална табла с пилотским командама).

На овај начин је добијена велика отпорност крила на савијање по јединици масе његове структуре. Остварен је велики отпорни момент, пошто су међусобно укрућене структуре горњег и доњег крила, на великом растојању (за висину трупа). Тако је постигнута велика статичка носивост крила велике површине с малом масом своје структуре, што значајно умањује масу укупне структуре, целог авиона. Погон се састоји од деветоцилиндричног звездастог мотора с ваздушним хлађењем, АШ-62ИР с четворокраком елисом. На авионима Ан-2 совјетске производње (из Кијевске фабрике) се користе четворокраке елисе, с дрвеним закривљеним крацима пречника 3,6 m с променљивим кораком, В-509А. Авиони Ан-2 из Пољске производње су с четворокраким елисама с дрвених равним краковима променљивог корака АВ-2, пречника 3,35 m. Захваљујући малом специфичном оптерећењу и доброј финеси крила авион Ан-2 добро планира и безбедно слеће и с угашеним мотором.

Унутрашњи изглед авиона, пртљажњег и пилотског простора.

Ан-2 је лаки транспортни авион који се највише приближио хеликоптеру с полетно-слетним карактерикама. Сви остали класични авиони, те категорије захтевају веће полетно-слетне стазе. Пиотска кабина има чеона стакла за одличну прегледност пилота, чак и на доле. Пилотске команде су удвојене за пилота и копилота, којима су обезбеђени услови за једноставно управњање авионом. Поред два пилота је, у почетку било планирано да посаду сачињава и трећи члан, инжењер летач. Током времена је то укинуто, као сувишно.[4]

Стајни трап је неувлачећи (фиксни), прозори су постављени на трупу бочно, с леве и десне стране. Врата за приступ пртљажном простору су постављена на левој страни трупа. Димензије простора за терет (теретне кабине) су 4,1 x 1,8 x 1,6 m.

Ан-2 при запрашивању.
Распршивач аграрних средстава.

Карактеристике [1][5][уреди]

каракт. величина податак димензија
производња 1947-1992 година
геометрија
дужина 12,70 m
висина 4 m
размах крила (гор./доњ.) 18,17/14,23 m
површина крила 71,6
маса
празан, опремљен 3450 kg
максимална 5500 kg
користан терет 1500 kg
гориво 1000 kg
број људи
посада 2 члана
путника 12 одраслих особа
перфомансе
максимална брзина 260 km/h
брзина крстарења 185 km/h
брзина пењања 210 m/min
плафон лета 4400 m
долет 900 km
мотор АШ-62ИР
снага 736 kW
елиса В-509А/АБ-2 4 крака

Варијанте[уреди]

Ан-2 на маркици украјинске поште.
Ан-2 са скијама на снегу, у рејону Москве.

Ан-2 је базни стандард на основу кога је развијена цела гама авиона у бироу Антонова. Многе варијанте су директно настале с модификацијама авиона Ан-2 а остале на основу богатог искуства с базним стандардом.[1][5]

  • Ан-2 - Базни серијски стандард.
  • Ан-2В - Варијанта с пловцима за полетање и слетање на воду, Ан-4. Користи се у цивилним потребама.
  • Ан-2Т - Транспортна варијанта, може да превози терет масе до 1500 kg. У Пољској и Кини се производио под називом Y-5A.
  • Ан-2 «Метеролошки» - Варијанта за метеролошко извиђање Ан-6, с допунском турелом за осматрање, смештеном у задњем делу трупа.
Изглед четворокраке елисе (авион Кијевске производње).
  • Ан-2СХ - Основна пољопривредна верзија с распрскивачем хемикалија, постављеним дуж размаха крила и с распрскивачем вештачког ђубрива, постављеним испод трупа. Носи 1300 литара течне хемикалије.
  • Ан-2М - Модернизована пољопривредна верзија. Једносед је с херметизованом кабином и пртљажником. Носи 2000 литара хемикалија за биљну заштиту.
  • Ан-2ЛП - Противпожарна варијанта за гашење шумских пожара је хидро авион. При глисирању по површини воде с брзином од 65-90 km/h се у дну пловака отварају наливна врата и пловци се динамички пуне с водом. На овај начин се пуни и носи 630 литара воде. С овим начином пуњења пловака с водом се скраћује потребно време за поновно долажење авиона изнад места пожара с водом. Авион у овом стандарду је први пут полетео 1963. год.
  • Ан-2С - Санитецка верзија је подешена за постављање шест носила с рањеницима, уз два санитетска пратиоца.
  • Ан-2П - Путничка варијанта је урађена по захтеву Аерофлота, са звучном изулацијом простора за путнике с десед седишта. Пољска фабрика је повећала број места за путнике на 12-14. Први такав путнички авион је направљен у Совјетском Савезу 1968. године, под бројем №1010101, а добио је регистарски број СССР-32400. Укупно је произведено 837 авиона у томе стандарду.
  • Ан-ТП - Транспортно-путничка варијанта.
  • Ан-2ТД - Транспортно-десантна варијанта.
  • Ан-2Ф - Верзија за аеро-фото снимање (са аутопилотом).
  • Ан-2Ф - Варијанта за фото и артиљериско извиђање и корекцију артиљериске ватре (наоружан с митраљезом или с полуатоматском пушком).
  • Ан-3 - Варијанта с турбоелисним мотором (шема принципа погона на слици горе).
  • Ан-4 - Варијанта с турбоелисним мотором с пловцима за воду (хидро)
  • Ан-2 «лансер» - варијанта с турелом с лансером, за избацивање извиђачких балона (аеростата).

Употреба[уреди]

Авион Ан-2 се, као масовни авион, интензивно примењује у цивилним и војним наменама широм света. Веома је адаптиван и погодан за превоз разног терета масе до 1500 kg, људства са и без личне опреме, болесника и повређених, за ратарску и шумарску хемијску заштиту и прехрану култура, за гашење пожара, за спортско и војно падобранство итд.

Цивилна намена[уреди]

Руски Ан-2.

У земљама с великим пространством, до малих, тешко доступних и удаљених насеља су незаменљиви у превозу људи и робе. Посебно у забаченим и неприступачним стаништима, где није развијена инфраструктура, као што је Сибир и крајњи север Русије.

Поред претходно истакнуте значајне намене, најраспрострањенија је употреба авиона Ан-2 у пољопривреди и шумарству, у пословима хемиске заштите и вештачке прехране биљака. Авион Ан-2 са својим скромним захтевима у одржавању, условима за полетање и слетање, погодним летним карактеристикама и ниском ценом коштања је у светском врху за ове послове. Због своје робусности, носивости и толерантности на услове експлоатације многи га пољопривредни корисници називају летећи трактор. Постављањем наменских распрскивача за течне хемикалије и вештачко ђубриво, сњим се веома ефикасно штите и прехрањују пољопривредне културе. Поред тога хемијски се штите шуме и запрашују комарци.

Авион Ан-2 има велику улогу у пребацивању рањеника, повређених и болесних особа.

Користи се и за гашење шумских и других пожара. У функцији ове намене је испитано више принципа, с капуслама и с резервоарима споља и унутра у теретном простору. Сви ти начини су одбачени, као недовољно ефикасни. Најефикасније се показао систем хидроавиона, код кога пловци уједно служе и као резервоари за воду, с капацитетом од 630 литара.

Авион Ан-2 се користи и у друге специфичне сврхе.[1]

Војна намена[уреди]

Све земље које поседују овај авион користе га и за своје војне задатке. Ти задаци су превасходно тактички транспорт живе силе, рањеника, војне опреме и средстава логистичке подршке. Његова војна употребу, у условима борбених дејстава, искључиво је могућа при потпуној сопственој премоћи у ваздушном простору. Ан-2 је потпуно ненаоружан авион и са својим летним особинама беспомоћно рањив од свих против-ваздушних дејстава, са свим врстама средстава, са земље и из ваздуха. Он је немоћан при деству стрељачког и против авионског дејства са земље, а из ваздуха чак и од наоружаних класичних хеликоптера, а поготово од борбених.

Војна употреба авиона Ан-2 је посебно забележена у оружаним сукобима у државама:

Корисници[уреди]

Корисници су набављали авионе Ан-2, у различитим модификационим стандардима, од произвођача из три државе, СССР, Кина и Пољска.

Корисници авиона Ан-2
Државе


World operators of the An-2.png


  Земље садашњи корисници авиона Ан-2.
  Земље бивши корисници авиона Ан-2.
Flugzeug Antonov An-2 D-FKMC.jpg
Приватни Ан-2, у Немачкој
Застава Авганистана Авганистан Застава Албаније Албанија
Застава Анголе Ангола Застава Азербејџана Азербејџан
Застава Белорусије Белорусија Застава Бугарске Бугарска
Застава Египта Египат Застава Естоније Естонија
Застава Колумбије Колумбија Застава Кубе Куба
Кина Народна Република Кина Застава Француске Француска
Застава Грчке Грчка Застава Лаоса Лаос
Застава Летоније Летонија Застава Литваније Литванија
Застава Републике Македоније Македонија Застава Малија Мали
Застава Молдавије Молдавија Застава Мађарске Мађарска
Застава Монголије Монголија Застава Немачке Немачка
Застава Никарагве Никарагва Застава Пољске Пољска
Холандија Холандија Застава Хрватске Хрватска
Застава Румуније Румунија Застава Русије Русија
Застава Словеније Словенија Застава Северне Кореје Северна Кореја
Застава Словачке Словачка Застава Сирије Сирија
Застава Србије Србија Застава Судана Судан
Застава Чешке Републике Чешка Република Застава Украјине Украјина
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Застава Узбекистана Узбекистан
Застава Вијетнама Вијетнам Застава Венецуеле Венецуела
Застава Јерменије Јерменија Застава Таџикистана Таџикистан
Застава Турске Турска Застава Туниса Тунис

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Flieger Revue, Militärverlag der DDR, éd.5/1979, pp. 220 et 12/88, pp. 381
  • V.B.Shavrov, Histoire de la construction aéronautique en USSR
  • Авио ревија
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Драгић, Младен (мај 2004.). Ратне машине. „Авиони нашег неба: Антонов Ан-2“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 58: 16-18. ISSN: 1450-6068. 

Спољашње везе[уреди]