Аорист

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то:

1. радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
2. радњу која се десила „скоро“, тј. недуго пре тренутка говора.

Аорист је могуће употребити само код свршених глагола. Примери:

• урадих
• сретох
• падох

Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци за облик и лица:

Лице	Једнина	Множина
1.	-х (урадих)	-смо (урадисмо)
2.	-ø (уради)	-сте (урадисте)
3.	-ø (уради)	-ше (урадише)

Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:

Лице	Једнина	Множина
1.	-ох (падох, испекох)	-осмо (падосмо, испекосмо)
2.	-е (паде, испече)	-осте (падосте, испекосте)
3.	-е (паде, испече)	-оше (падоше, испекоше)

У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е (испеке > испече).

Види још

• Глаголи
• Имперфекат