Апатин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Апатин

Улица српских владара
Улица српских владара

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Апатин
Становништво
Становништво (2011) 17.411
Густина становништва 149 ст/km²
Положај
Координате 45°40′00″N 18°58′60″E / 45.6667, 18.9833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 85 m
Површина 116,4 km²
Апатин на мапи Србије
{{{alt}}}
Апатин
Апатин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25260
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 40′ 00" СГШ, 18° 58′ 60" ИГД

Апатин је градско насеље у Србији у општини Апатин у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 17.411 становника (према попису из 2002. било је 19.320 становника).

Називи[уреди]

Апатин је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Apatin, нем. Abthausen, хрв. Apatin.

Географија[уреди]

Апатин је смештен у северозападној Бачкој, на левој обали Дунава, где чини границу са Хрватском. Територија општине захвата површину од 333 km², налази се између општина Сомбор и Оџаци. Остала насеља у општини су Купусина, Пригревица, Свилојево и Сонта. Канал Дунав—Тиса—Дунав прелази преко територије општине и приближава се Апатину на три километра.

Апатински рит[уреди]

Подручје Апатинског ритa представља подручје величине преко 5.000 хектарa који се простиру дуж леве обале Дунава, настављајући се на Моношторски рит, у шумско-мочварном појасу насталом радом реке Дунав, од Апатина до моста код насеља Богојево. Заједно са Моношторским ритом чини целину Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“, данас тек дела некада много веће поплавне долине Дунава. За разлику од свог „северног“ суседа, који је изградњом одбрамбеног насипа готово у целости остао одсечен од Дунава, Апатински рит. Апатински рит се својим већим делом и данас налази у поплавној зони, што га чини једним од ретких преосталих целовитих подручја на којима владају готово неизмењени хидролошки услови који су и учинили ово подручје тако биолошки разнолико. Изливајући се и повлачећи сваке године, Дунав наноси плодни муљ из кога се изнова рађа више него богат живи свет овог подручја. Читавих 3.500 хектара Апатинског рита под директним је утицајем водног режима друге највеће европске реке, бивајући периодично, најчешће у пролеће, поплављено, носећи са собом велике количине отопљеног снега са планина.

Горње Подунавље

Због задржане изворности водног режима, на овом подручју су се задржала карактеристична ритска обележја, као што су последњи велики фрагменти природних ритских шума, састављених од врба, топола и храстова, као и бројни рукавци, мртваје и баре, који овај рит сврставају у ред најзначајнијих мрестилишта на подручју читавог тока Дунава. Налазећи се управо наспрам Копачког рита, односно ушћа Драве у Дунав, представља јединствену и нераскидиву еколошку целину значајну за опстанак многих врста везаних за влажна станишта, понајвише птица као што су црна рода, орао белорепан и бројне чапље. Осим као изузетно важно поплавно подручје, Апатински рит се, најзад, издваја и као подручје на коме су се одржале неке од најлепших традиционалних вредности живота у Подунављу, попут бродотесарства и риболова. Иако не у мери у којој су се ове делатности некада одвијале, и данас је жива традиција дунавских аласа и прављења карактеристичних чамаца, тзв. „апатинаца“.

Слободна зона Апатина[уреди]

Слободна царинска зона, Робно-транспортни центар и Лука са пристаништем чиниће привредну целину под називом Слободна зона Апатин, односно Логистички центар са интермодалним терминалом, која заузима површину од 160 хектара земљишта уз реку Дунав и представља један од потенцијално највећих капиталних привредних подухвата у региону.

Историја[уреди]

У северозападном делу пространих бачких равница, на левој обали Дунавa, сместио се Апатин, један од најлепших градова Војводине.

Изузетно повољан географски положај, близина реке и природна богатства овог краја (плодно земљиште, шуме поред реке, обиље рибе по ритовима и рукавцима и дивљач у шумама) одувек су привлачили људе да се овде насељавају, па се тако још у праисторији смењују културе Сармата, Келта, Гота и других народа.

У I веку, за време римских освајања, насеље је претворено у војни шанац са утврђењима и имало је значајну улогу у одбрани провинције Паноније. У VI веку долазе Словени, a 896. године Мађари и на овом простору оснивају своју државу у којој су ипак Словени чинили већину становништва.

Апатин се први пут спомиње у писаним документима 1011. године, а име је добио по опатији Калочке бискупије.

У XIV и XV веку на овим просторима су феудална имања, чији су господари подигли дворце око којих се насељавају рибари, ловци, лађари и воденичари. Апатин се 1417. године спомиње као посед Стефана Лазаревића. Под турску власт пао је 1541. године и био под њом пуних 140 година.

Део избеглица из велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године насељава се у Апатину, Сомбору и Пригревици. 1748. године у Апатин долазе немачки колонисти, a српска насеља су силом расељена, углавном у Стапар. Колонисти су дошли из разних крајева. Сабирни центар је био у Улму, a одатле су превожени Дунавом до Апатина, који је постао главна база немачке експанзије у Војводини, добијајући притом и посебну подршку у развоју. Недалеко од пристаништа подигнута је црква и изграђен центар са тргом. Подижу се јавне зграде, школе, рибарске станице, занатске радионице и стамбене зграде. Дворска комора убрзано подиже и привредне објектеа: 1756. пивару и пецару, a 1764. једну од највећих текстилних радионица у Бачкој. 1760. године Апатин је проглашен за град и стално трговиште са посебним статусом.

Крајем XVIII векa катастрофална поплава продрла је у стари центар, уништила га са свим објектима, те са собом однела и пола насеља. Нови центар формиран је североисточно од Пивар e, чиме је утемељено уобличавање града које се у великој мери сачувало и до данас. Током XVIII и прве половине XIX векa Апатин је доживео снажан економски успон, пре свега захваљујући занатству, трговини и бродоградњи. Већ 1869. године основане су банке и штедионица, чиме су отворена врата и убрзаном индустријском развоју. Године 1876. започето са званичним мерењем водостаја на реци Дунав. Велики број циглана (36) производио је циглу и цреп, a њима су грађени и покривени многи објекти у Бечу и већина у Пешти. 1912. године Апатин је повезан железничком пругом са Сомбором и Сонтом. 1920. године основано је бродоградилиште, које је у новије време модернизовано и опремљено специјалним лифтом за брзо извлачење бродова на док.

После капитулације Југославије 1941. године Апатин је ушао у састав Хортијеве Мађарске. За време Батинске битке фронт се протезао све до Апатина и Богојева, a сам град је постао права ратна база. Партизанске јединице ослободиле су Апатин 24. октобра 1944. године.

Према плану колонизације, новембра 1945. године, у Апатин су стигле прве борачке породице из Лике и национални састав града је промењен. До 1953. године укупно је насељено 1.061 породица са 6.258 чланова.

Демографија[уреди]

У насељу Апатин живи 15639 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 6730 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 13195 [1]
1953. 14465
1961. 17191
1971. 17565
1981. 18320
1991. 18389 17938
2002. 19933 19320
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
13.990 72,41%
Румуни
  
967 5,00%
Мађари
  
848 4,38%
Хрвати
  
658 3,40%
Југословени
  
612 3,16%
Роми
  
369 1,90%
Немци
  
142 0,73%
Црногорци
  
100 0,51%
Словаци
  
31 0,16%
Муслимани
  
30 0,15%
Буњевци
  
27 0,13%
Македонци
  
23 0,11%
Словенци
  
17 0,08%
Албанци
  
13 0,06%
Русини
  
7 0,03%
Руси
  
6 0,03%
Украјинци
  
3 0,01%
Бошњаци
  
3 0,01%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
60 0,31%


Привреда[уреди]

У општини Апатин извоз је у првих десет месеци протекле године био већи од увоза и то са индексом од 107,12%. Конкретније, апатинска општина извезла је робе у вредности од 11.863.867$, док је за исти период увезено робе у вредности од 11.074.962$. У Апатину се налази налази највећа српска пивара, Апатинска пивара, саграђена 1756. године.

Приватизација[уреди]

Путем јавне аукције и тендера у апатинској општини приватизовано је 10 предузећа и то „Апатекс“, бродоградилиште „Апатин“, „Апос“, „Хладњача“, „Корпара“, „Метал“, „Подунавље“, „Први мај“, „Војводина“, сви из Апатина и друштвено предузеће „Сонта“ из Сонте. Продајна цена свих наведених предузећа износила је 162.283.000 дин, док је минимум инвестиција у ova предузећа 146.382.000 дин. Укупан број запослених у приватизованим предузећима, у моменту њихове продаје, био је 1.456.

Туризам[уреди]

Апатин је популарна туристичка дестинација са занимљивим и у светским размерама богатим туристичким потенцијалом због близине шума и Дунава. Сваке године, почетком јула, одржавају се „Апатинске рибарске вечери“. Обично трају седам дана и одржавају се већ 47 година, а на којима су најатрактивнија надметања у такмичењу спортских риболоваца за Златну рибицу и за Златни котлић, који традиционално осваја најбољи кувар рибљег или фиш паприкаша. Општинско веће општине Апатин је на својој седници од 21. јула 2010. године установило општинску манифестацију ЛИЧКА ОЛИМПИЈАДА са циљем неговања традиционалних старих спортова (бацање камена са рамена, претезање конопца, обарање руке, скок из места у вис и у даљ, пењање уз стожину и др., као и културе, обичаја, фолклора и успомена личког народа, његових потомака и пријатеља. У будућности Личка олимпијада биће повод и место за дружење, братимљење и подубљивање пријатељских веза са личким живљем из других крајева, енклава и дијаспора Српског народа од Апатина, главног и највећег града Личана у Србији и братског Невесиња, па све до америчког Чикага, највећег личког града у свету. Апатинска Личка олимпијада одржаваће се сваке године 28. августа на велики хришћански празник Велика Госпојина. Ове године на 1. Личкој олимпијади у Апатину, која ће се оджати у Бањи Јунаковић, такмичиће се преко двадесет екипа из: Новог Сада, Бачке Паланке, Суботице, Ужица, Бачког Грачаца, Сомбора, Пригревице, Будисаве, Пландишта, Бачког Брестовца, Апатина, Београда и др. Главни покровитељ 1. Личке олимпијаде је Апатинска пивара Апатин. Поред Апатинске Личке олимпијаде, одржава и манифестација Лички вишебој.

Међународна Марина Апатин

Међународна Марина Апатин[уреди]

Крајем јула 2009. године, отворена је Међународна марина у Апатину, која спада у ред најсавременијих марина на Дунаву. Простире на 1,4 хектара површине, капацитет јој је око 400 пловила, од тога 120 јахти. На сваком понтонском везу обезбеђени су за свако, у лучки простор приспело пловило прикључци: за струју, воду и гориво. У склопу Марине изграђена је модерна бензинска пумпа са првим покретним објектом у Србији за трансфер и танковање пловила горивом - директно на води. Апатинска Марина једина је на целом току Дунава са понтонима од лаког пливајућег бетона, израђених по шведској технологији. Марину, као заштитни знак. краси бронзана скулптура Богиње Нике са Андејевим крстом у једној руци и стилизованим крилом уместо друге руке. Скулптура је са постаментом висока 8 метара, а рад је Драгана Раденовића, познатог савременог српског вајара из Београда. У комплексу Марине налази се и велелепно здање Дома спортских риболоваца. Марина на својој обали располаже и са зградом у којој се налази 10 апартмана, 100 кабина и велики број купатила, као и других маркетиншких садржаја за потребе и смештај њених наутичких гостију и корисника. Марина је ове 2010. године била и циљно одабрана лука, односно адреса за преко 130 учесника 55-те ТИД-ове кајакашке регате, највеће речне регате на свету.

Пристан за белу флоту у Апатину

Пристан за белу флоту[уреди]

Након више од сто година када је Апатин имао пристаниште на Дунаву, са кога се извозила пшеница за Америку, изграђен је апатински Пристан за путничке бродове, стациониран на само неколико стотина метара од Међународне марине, на живом Дунаву испред улаза у зимовник. а у близини православног Храма Сабор светих апостола и Чарде Златна круна. У току је утврђивање обале код Пристана, са идејом, да се уз помоћ Европске уније исти изгради до локације Међународне марине. и тим градитељским потезом Апатин коначно изађе на леву обалу свог Дунава. Обалски простор Пристана, као заштитни знак, краси скулптура Сиве чапље назване Ања, а израђене од прохрома, рад Николе Симијановића, ликовног уметника из Новог Сада. На апатински Пристан за белу флоту, одмах по отварању, а који је свечано отворио др. Бојан Пајтић, председник Извршног већа АП Војводине, упловили су и пристали аустријски путнички брод Моцарт i немачки Der kleiner Prince - Мали принц. У непосредној близини апатинског Пристана налази се речно Бродоградилиште Апатин, познато по синхро лифту - хелингу са којим функционално располаже, а у коме могу да се ремонтују путнички и теретни бродови.

Бања[уреди]

Четири километара од града Апатина налази се Бања „Јунаковић“ која нуди рехабилитационе здравствене услуге, организовање семинара и симпозијума, организовани опоравак радника и пензионера и смештај ловаца. Садржи комплекс спољних базена, терене за мали фудбал, рукомет и тенис, атлетску стазу, теретану, затворени терапијски базен и две сауне, које омогућавају организовање припрема спортиста. За свој рад Бања „Јунаковић“ је добила многа признања. Дана 11. септембра 2008. године, постављен је камен темељац за изградњу аква-парка.

Спорт[уреди]

Апатин има дугу спортску традицију. Најпознатији спортиста са ових простора је Жељко Ребрача, мада су и многи други заступали Југославију и Србију на међународним такмичењима.

Познатији спортски клубови из Апатина су ФК Младост, РК Апатин; К. К. Панонија;Карате клуб Партизани ОРК Апатин

Познате личност[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Географске карте[уреди]