Апатин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Апатин
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Западно-бачки
Општина	Апатин
Географски подаци
Географске координате	45° 40′ 00" СГШ 18° 58′ 60" ИГД
Површина	116,4 km²
Надморска висина	85 m
Становништво (2002)
број становника	19320
густина насељености	166 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	25260
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO
Апатин  Апатин на мапи Србије

Координате: 45° 40′ 00" СГШ, 18° 58′ 60" ИГД Апатин (мађ. Apatin, нем. Abthausen) је градско насеље у општини Апатин у Западнобачком округу. Према попису из 2002. било је 19320 становника (према попису из 1991. било је 18389 становника).

Садржај 1 Географија 1.1 Апатински рит 1.2 Слободна зона Апатина 2 Историја 3 Демографија 4 Привреда 4.1 Приватизација 5 Туризам 6 Бања 7 Спорт 8 Познате личност 9 Галерија 10 Референце 11 Спољашње везе 11.1 Географске карте

[уреди] Географија

Апатин је смештен у северозападној Бачкој, на левој обали Дунава, где чини границу са Хрватском. Територија општине захвата површину од 333 квадратних километара, налази се између општина Сомбор и Оџаци. Остала насеља у општини су Купусина, Пригревица, Свилојево и Сонта. Канал Дунав-Тиса-Дунав прелази преко територије општине и приближава се Апатину на три километра.

[уреди] Апатински рит

Подручје Апатинског ритa представља подручје величине преко 5.000 хектарa који се простиру дуж леве обале Дунава, настављајући се на Моношторски рит, у шумско-мочварном појасу насталом радом реке Дунав, од Апатина до моста код насеља Богојево. Заједно са Моношторским ритом чини целину Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“, данас тек дела некада много веће поплавне долине Дунава. За разлику од свог „северног“ суседа, који је изградњом одбрамбеног насипа готово у целости остао одсечен од Дунава, Апатински рит. Апатински рит се својим већим делом и данас налази у поплавној зони, што га чини једним од ретких преосталих целовитих подручја на којима владају готово неизмењени хидролошки услови који су и учинили ово подручје тако биолошки разнолико. Изливајући се и повлачећи сваке године, Дунав наноси плодни муљ из кога се изнова рађа више него богат живи свет овог подручја. Читавих 3.500 хектара Апатинског рита под директним је утицајем водног режима друге највеће европске реке, бивајући периодично, најчешће у пролеће, поплављено, носећи са собом велике количине отопљеног снега са планина.

Због задржане изворности водног режима, на овом подручју су се задржала карактеристична ритска обележја, као што су последњи велики фрагменти природних ритских шума, састављених од врба, топола и храстова, као и бројни рукавци, мртваје и баре, који овај рит сврставају у ред најзначајнијих мрестилишта на подручју читавог тока Дунава. Налазећи се управо наспрам Копачког рита, односно ушћа Драве у Дунав, представља јединствену и нераскидиву еколошку целину значајну за опстанак многих врста везаних за влажна станишта, понајвише птица као што су црна рода, орао белорепан и бројне чапље. Осим као изузетно важно поплавно подручје, Апатински рит се, најзад, издваја и као подручје на коме су се одржале неке од најлепших традиционалних вредности живота у Подунављу, попут бродотесарства и риболова. Иако не у мери у којој су се ове делатности некада одвијале, и данас је жива традиција дунавских аласа и прављења карактеристичних чамаца, тзв. „апатинаца“.

[уреди] Слободна зона Апатина

Слободна царинска зона, Робно-транспортни центар и Лука са пристаништем чиниће привредну целину под називом Слободна зона Апатин која заузима 160 хектара земљишта уз реку Дунав и представља један од потенцијално највећих привредних подухвата у региону.

[уреди] Историја

У северозападном делу пространих бачких равница, на левој обали Дунавa, сместио се Апатин, један од најлепших градова Војводине.

Изузетно повољан географски положај, близина реке и природна богатства овог краја (плодно земљиште, шуме поред реке, обиље рибе по ритовима и рукавцима и дивљач у шумама) одувек су привлачили људе да се овде насељавају, па се тако јеш у праисторији смењују културе Сармата, Келта, Гота и других народа.

У I веку, за време римских освајања, насеље је претворено у војни шанац са утврђењима и имало је значајну улогу у одбрани провинције Паноније. У VI веку долазе Словени, a 896. године Мађари и на овом простору оснивају своју државу у kojoj су ипак Словени чинили већину становништва.

Апатин се први пут спомиње у писаним документима 1011. године, a име је добио по опатији Калочке бискупије.

У XIV и XV веку на овим просторима су феудална имања, чији су господари подигли дворце oko којих се насељавају рибари, ловци, лађари и воденичари. Апатин се 1417. године спомиње као посед Стефана Лазаревића. Под турску власт пао је 1541. године и био под њом пуних 140 година.

Део избеглица из велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године насељава се у Апатину, Сомбору и Пригревици. 1748. године у Апатин долазе немачки колонисти, a српска насеља су силом расељена, углавном у Стапар. Колонисти су дошли из разних крајева. Сабирни центар је био у Улму, a одатле су превожени Дунавом до Апатина, који је постао главна база немачке експанзије у Војводини, добијајући притом и посебну подршку у развоју. Недалеко од пристаништа подигнута је црква и изграђен центар са тргом. Подижу се јавне зграде, школе, рибарске станице, занатске радионице и стамбене зграде. Дворска комора убрзано подиже и привредне објектеа: 1756. пивару и пецару, a 1764. једну од највећих текстилних радионица у Бачкој. 1760. године Апатин је проглашен за град и стално трговиште са посебним статусом.

Крајем XVIII векa катастрофална поплава продрла је у стари центар, уништила га са свим објектима, те са собом однела и пола насеља. Нови центар формиран је североисточно од Пивар e, чиме је утемељено уобличавање града које се у великој мери сачувало и до данас. Tokom XVIII и прве половине XIX векa Апатин је доживео снажан економски успон, пре свега захваљујући занатству, трговини и бродоградњи. Већ 1869. године основане су банке и штедионица, чиме су отворена врата и убрзаном индустријском развоју. Велики број циглана (36) производио је циглу и цреп, a њима су грађени и покривени многи објекти у Бечу и већина у Пешти. 1912. године Апатин је повезан железничком пругом са Сомбором и Сонтом. 1920. године основано је бродоградилиште, које је у новије време модернизовано и једино на целом току Дунавa опремљено специјалним лифтом за брзо извлачење бродова на док.

После капитулације Југославије 1941. године Апатин је ушао у састав Хортијеве Мађарске. За време Батинске битке фронт се протезао све до Апатина и Богојева, a сам град је постао права ратна база. Партизанске јединице ослободиле су Апатин 24. октобра 1944. године.

Према плану колонизације, новембра 1945. године, у Апатин су стигле прве борачке породице из Лике и национални састав града је промењен. До 1953. године укупно је насељено 1.061 породица са 6.258 чланова.

[уреди] Демографија

У насељу Апатин живи 15639 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 6730 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 13195 [1] 1953. 14465 1961. 17191 1971. 17565 1981. 18320 1991. 18389 17938 2002. 19933 19320

Етнички састав према попису из 2002.[2] Срби    13.990 72,41% Румуни    967 5,00% Мађари    848 4,38% Хрвати    658 3,40% Југословени    612 3,16% Роми    369 1,90% Немци    142 0,73% Црногорци    100 0,51% Словаци    31 0,16% Муслимани    30 0,15% Буњевци    27 0,13% Македонци    23 0,11% Словенци    17 0,08% Албанци    13 0,06% Русини    7 0,03% Руси    6 0,03% Украјинци    3 0,01% Бошњаци    3 0,01% Бугари    1 0,00% непознато    60 0,31%

[уреди] Привреда

У општини Апатин извоз је у првих десет месеци протекле године био већи од увоза и то са индексом од 107,12%. Конкретније, апатинска општина извезла је робе у вредности од 11.863.867$, док је за исти период увезено робе у вредности од 11.074.962$.

У Апатину се налази налази највећа српска пивара, Апатинска пивара, саграђена 1756. године.

[уреди] Приватизација

Путем јавне аукције и тендера у апатинској општини приватизовано је 10 предузећа и то „Апатекс“, бродоградилиште „Апатин“, „Апос“, „Хладњача“, „Корпара“, „Метал“, „Подунавље“, „Први мај“, „Војводина“, сви из Апатина и друштвено предузеће „Сонта“ из Сонте. Продајна цена свих наведених предузећа износила је 162.283.000 дин, док је минимум инвестиција у ova предузећа 146.382.000 дин. Укупан број запослених у приватизованим предузећима, у моменту њихове продаје, био је 1.456.

[уреди] Туризам

Апатин је популарна туристичка дестинација са занимљивим туристичким потенцијалом због близине шума и Дунава. Сваке године, почев од 1. јула, одржавају се „Апатинске рибарске вечери“. Обично трају седам дана и одржавају се већ око 40 година. У току су завршни радови на марини и њен завршетак се очекује до пролећа 2008.

[уреди] Бања

Четири километара од града Апатина налази се Бања „Јунаковић“ која нуди рехабилитационе здравствене услуге, организовање семинара и симпозијума, организовани опоравак радника и пензионера и смештај ловаца. Садржи комплекс спољних базена, терене за мали фудбал, рукомет и тенис, атлетску стазу, теретану, затворени терапијски базен и две сауне, које омогућавају организовање припрема спортиста. За свој рад Бања „Јунаковић“ је добила многа признања. Дана 11. септембра 2008. године, постављен је камен темељац за изградњу аква-парка, највећег на Балкану .Крај радова се очекује у августу 2009. године.^{[тражи се извор]}

[уреди] Спорт

Апатин има дугу спортску традицију. Најпознатији спортиста са ових простора је Жељко Ребрача, мада су и многи други заступали Југославију и Србију на међународним такмичењима.

Познатији спортски клубови из Апатина су ФК Младост, РК Апатин и К.К. Панонија и Карате клуб Партизан.

[уреди] Познате личност

• Пал Абрахам (1892–1960), композитор
• Јован Лакатош (*1944), орнитолог
• Ђула Партош (1845–1916), архитекта
• Жељко Ребрача (*1972), кошаркаш
• Ервин Шинко (1898–1967), писац
• Зоран M. Мандић (*1950), песник и књижевни критичар
• Каспар Фишер (1772 - 1829), градитељ оргуља

[уреди] Галерија

Градска кућа	Православни храм	Католичка црква	Улица српских владара
Улица српских владара	Културни Центар	Фонтана у улици Српских Владара	Фонтана испред Панонске банке
Apatinska Pivara Apatin.jpg Апатинска Пивара	Дунав код Апатина	Дунав код Апатина - Зимовник	Поглед на град са реке
Дунав код Апатина - Харчашки канал	Залазак сунца на Дунаву код Апатина	Дунав код Апатина - Велики Лиман	Дунав код Апатина
Дунав код Апатина	Дунав код Апатина	Дунав код Апатина

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација општине Апатин
• Центар за социјални рад, Апатин
• Основна школа Жарко Зрењанин, Апатин
• Гимназија Никола Тесла, Апатин
• Средња грађевинска и дрвопрерађивачка стручна школа Апатин
• Горње Подунавље
• Бања „Јунаковић“
• Хотели у Апатину
• Временска прогноза

[уреди] Географске карте

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Координате: 45° 40' 16" СГ Ш, 18° 59' 05" ИГД

п • р • у Насељена места општине Апатин
Апатин • Kупусинa • Пригревица • Свилојево • Сонта