Апнеја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Апнеја
lat. apnoe
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Опструкција дисајних путева је чест узрок апнеје
ICD-9 786.03

Апнеја (грч. απνοια, α- без, πνεειν- дисања, лат. apnoe) је краткотрајни прекид спољашњег дисања (уз очувано унутрашње дисање)[1] или пауза у дисању која траје дуже од 3 а краће од 10 секунди. [2] При чему долази до промене општег стања у организму, брадикардије (успореног рада срца), цијанозе (плаветнила видљиве слузокоже и коже) или бледила и хипотензије (пада крвног притиска). Апнеју прати и одређена десатурација (смањење) кисеоника у периферној крви.

Поред тога што је она пратећи симптом одређених болести свако у животу може имати по коју апнеју током ноћи, нарочито код великог умора или након конзумације алкохола у вечерњим сатима. О апнеји (као болести), се говори када се јавља више од 5 апнеја у једном сату или када је збир апнеја или хипопнеја у једном сату већи од 10 у току спавања. [3] Апнеја синдром у спавању или опструктивни апнеја синдром (енгл. Obstructive sleep apnea), је посебан ентитет апнеје (који се назива и болешћу спавања) са доста великом учесталошћу код привидно здравих особа. Процењује се да је око 5% одрасле популације (нарочито мушког пола) захваћено овом болешћу.[3]

Етиологија[уреди]

Апнеја или инспираторни грч карактерише се инспиријумом који се по достизању свог максимума одржава у фази платоа неколико десетина секунди,[4] и према етиолошком фактору који га изазива апнеје се деле на идиопатске и симптомске.

Према патофизиолошком механизмиму апнеја се разврставају у;

  • Опструктивне - које карактерише одсуство протока ваздуха, уз очуване респираторне покрете
  • Централне (најчешће) - недостатак ваздуха и одсуство дисајних покрета.
  • Мешовите - комбинација претходна два механизма.

Узроци идиопатских апнеја[уреди]

  • Незрелост респираторног центра код превремено рођене деце
  • Абнормалности у преносу надражаја преко одређених супстанци у мозгу
  • Употреба неких лекова, стимуланаса, антидепресива,
  • Хронична бубрежна инсуфицијенција, болести јетре, трудноћа, анемија
  • Катаплексија (слабост мишића или парализа без губитка свести)

Узроци симптомских апнеја[уреди]

  • Хипоксија;
  • Анемија;
  • Шок;
  • Респираторни поремећаји;
  • Метаболички поремећаји (хипогликемија, хипокалцијемије, хипо / хипернатријемија, хиперамонијемија);
  • Термичка нестабилност;
  • Интракранијалне хеморагије;
  • Малформације централног нервног система;
  • Анатомско сужење дисајних путева (атрезија хоана, микрогнација - Си Пиерре Робин);
  • Лекови дати пацијенту, мајци трудници (фетусу);
  • Инфекција (сепса, менингитис, некротични ентероколитис);
  • Грубо извођење интервенција;
  • Грубе манипулације у нези болесника;

Фактори ризика[уреди]

Све оно што повећава вероватноћу да се код неке особе развију симптоми апнеје, могу се идентификовати као фактори ризика. У најчешће факторе ризика за појаву апнеје спадају;[5]

  • Анатомске аномалије - Особе са мањим промером горњих дисајних путева због анатомских аномалија чешће оболевају од апнеје
  • Пол - Из недовољно познатих разлога, ризик за развој апнеје је већи код мушкарца. Тако је се код мушкараца апнеја изазвана сном јавља у (4%) а као жена (2%) случајева.
  • Менопауза - Разлози су нејасни (али могу да буду повезани са хормоналним фактораом), (нпр жене у постменопаузи су у већем ризиком за развој апнеје него жене које нису још у менопаузи).
  • Узраст - У принципу, преваленца апнеје је нешто већа код деце у првим месецима живота и повећасе са годинама тако дас је већа у старијих људи (узраста до 65) него код средовечних особа (прецизни подаци преваленци код деце тренутно недостају.
  • Телесна тежина - Људи који су гојазни (са 10% или већим увећањем индекса телесне масе) или гојазни имају око 6 пута веће шансе за настанак апнеје од људи који одржавају нормалану телесну тежину.
  • Пушење - Људи који пуше имају око 3 пута веће шансе за појаву апнеје у односу на непушаче.
  • Хркање - људи који пате од хркања у сну имају веће шансе за појаву сном изазване апнеје у односу на оне који то не чине.
  • Промене у носу - Људи који имају девијацију, полипе или запушен нос током спавања имају око два пута већи развик за појаву сном изазване апнеје у односу на особе без носа.

Дијагноза[уреди]

Опострукција вентилације у апнеји

За постављање дијагнозе апнеја неопходно је пратити следеће параметре:

  • Тип дисања. За сваки ирегуларан тип дисања код пацијента треба евидентирати; учесталост појаве престанка дисања, трајање у секундама, однос према срчаној фреквенци, појаву цијанозе и промене тонуса мускулатуре;
  • Одговор на кожне стимулације;
  • Телесну температуру;
  • Ацидобазни статус крви;
  • Ниво хемоглобина и хематокрита у крви;
  • Вредности гликозе, калцијума и фосфора у крви;
  • Знаке раних симпотма сепсе
  • Праћење других стања која изазивају апнеју;

Извори[уреди]

  1. ^ Vrhovac B, Francetić I, Jakšić B, Labar B. Interna medicina, Zagreb: Medicinska biblioteka;2003 pp. 726
  2. ^ (PDF) Medicinski fakultet Niš Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga пацова микростимулацијама глутатионом.
  3. ^ а б ((hr)) Što je apneja u spavanju ili opstruktivni apnejički sindrom? centar-zdravlja.net
  4. ^ Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga пацова микростимулацијама глутатионом.medfak.Niš
  5. ^ ((en)) Epidemiology of Obstructive Sleep Apnea Syndrome ,OBSTRUCTIVE SLEEP APNEA SYNDROME, MediFocus

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).