Апнеја
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Апнеја lat. apnoe |
|
  Опструкција дисајних путева је чест узрок апнеје |
|
| ICD-9 | 786.03 |
|---|---|
Апнеја (грч. απνοια, α- без, πνεειν- дисања, лат. apnoe) је краткотрајни прекид спољашњег дисања (уз очувано унутрашње дисање)[1] или пауза у дисању која траје дуже од 3 а краће од 10 секунди. [2] При чему долази до промене општег стања у организму, брадикардије (успореног рада срца), цијанозе (плаветнила видљиве слузокоже и коже) или бледила и хипотензије (пада крвног притиска). Апнеју прати и одређена десатурација (смањење) кисеоника у периферној крви.
Поред тога што је она пратећи симптом одређених болести свако у животу може имати по коју апнеју током ноћи, нарочито код великог умора или након конзумације алкохола у вечерњим сатима. О апнеји (као болести), се говори када се јавља више од 5 апнеја у једном сату или када је збир апнеја или хипопнеја у једном сату већи од 10 у току спавања. [3] Апнеја синдром у спавању или опструктивни апнеја синдром (енгл. Obstructive sleep apnea), је посебан ентитет апнеје (који се назива и болешћу спавања) са доста великом учесталошћу код привидно здравих особа. Процењује се да је око 5% одрасле популације (нарочито мушког пола) захваћено овом болешћу.[3]
Садржај |
[уреди] Етиологија
Апнеја или инспираторни грч карактерише се инспиријумом који се по достизању свог максимума одржава у фази платоа неколико десетина секунди,[4] и према етиолошком фактору који га изазива апнеје се деле на идиопатске и симптомске.
Према патофизиолошком механизмиму апнеја се разврставају у;
- Опструктивне - које карактерише отсуство протока ваздуха, уз очуване респираторне покрете
- Централне (најчешће) - недостатак ваздуха и отсуство дисајних покрета.
- Мешовите - комбинација претходна два механизма.
[уреди] Узроци идиопатских апнеја
- Незрелост респираторног центра код превремено рођене деце
- Абнормалности у преносу надражаја преко одређених супстанци у мозгу
- Употреба неких лекова, стимуланaса, антидепресива,
- Хроничнa бубрежнa инсуфицијенција, болести јетре, трудноћа, анемија
- Катаплексија (слабост мишића или парализа без губитка свести)
[уреди] Узроци симптомских апнеја
- Хипоксија;
- Анемија;
- Шок;
- Респираторни поремећаји;
- Метаболички поремећаји (хипогликемија, хипокалцијемије, хипо / хипернатријемија, хиперамонијемија);
- Термичка нестабилност;
- Интракранијалне хеморагије;
- Малформације централног нервног система;
- Анатомско сужење дисајних путева (атрезија хоана, микрогнација - Си Пиерре Робин);
- Лекови дати пацијенту, мајци трудници (фетусу);
- Инфекција (сепса, менингитис, некротични ентероколитис);
- Грубо извођење интервенција;
- Грубе манипулације у нези болесника;
[уреди] Фактори ризика
Све оно што повећава вероватноћу да се код неке особе развију симптоми апнеје, могу се идентификовати као фактори ризика. У најчешће факторе ризика за појаву апнеје спадају;[5]
- Анатомске аномалије - Особе са мањим промером горњих дисајних путева због анатомских аномалија чешће оболевају од апнеје
- Пол - Из недовољно познатих разлога, ризик за развој апнеје је већи код мушкарца. Тако је се код мушкараца апнеја изазвана сном јавља у (4%) а као жена (2%) случајева.
- Менопауза - Разлози су нејасни (али могу да буду повезани са хормоналним фактораом), (нпр жене у постменопаузи су у већем ризиком за развој апнеје него жене које нису још у менопаузи).
- Узраст - У принципу, преваленца апнеје је нешто већа код деце у првим месецима живота и повећасе са годинама тако дас је већа у старијих људи (узраста до 65) него код средовечних особа (прецизни подаци преваленци код деце тренутно недостају.
- Телесна тежина - Људи који су гојазни (са 10% или већим увећањем индекса телесне масе) или гојазни имају око 6 пута веће шансе за настанак апнеје од људи који одржавају нормалану телесну тежину.
- Пушење - Људи који пуше имају око 3 пута веће шансе за појаву апнеје у односу на непушаче.
- Хркање - људи који пате од хркања у сну имају веће шансе за појаву сном изазване апнеје у односу на оне који то не чине.
- Промене у носу - Људи који имају девијацију, полипе или запушен нос током спавања имају око два пута већи развик за појаву сном изазване апнеје у односу на особе без носа.
[уреди] Дијагноза
За постављање дијагнозе апнеја неопходно је пратити следеће параметре:
- Тип дисања. За сваки ирегуларан тип дисања код пацијента треба евидентирати; учесталост појаве престанка дисања, трајање у секундама, однос према срчаној фреквенци, појаву цијанозе и промене тонуса мускулатуре;
- Одговор на кожне стимулације;
- Телесну температуру;
- Ацидобазни статус крви;
- Ниво хемоглобина и хематокрита у крви;
- Вредности гликозе, калцијума и фосфора у крви;
- Знаке раних симпотма сепсе
- Праћење других стања која изазивају апнеју;
[уреди] Извори
- ^ Vrhovac B, Francetić I, Jakšić B, Labar B. Interna medicina, Zagreb: Medicinska biblioteka;2003 str.726
- ^
(PDF) Medicinski fakultet Niš Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga пацова микростимулацијама глутатионом. - ^ а б ((hr)) Što je apneja u spavanju ili opstruktivni apnejički sindrom? centar-zdravlja.net
- ^ Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga пацова микростимулацијама глутатионом.medfak.Niš
- ^ ((en)) Epidemiology of Obstructive Sleep Apnea Syndrome ,OBSTRUCTIVE SLEEP APNEA SYNDROME, MediFocus
[уреди] Спољашње везе
- (PDF) Inhalation intrabronchique : regardez !, un article du Généraliste n°2232, 17 (document PDF, 1p)
- ((fr)) Esprit Apnée „Листа шампиона у апнеји“
- ((fr)) Fédération Francaise d'Etudes et de Sports Sous-Marins Национална комисија за апнеју
- ((fr)) Un dossier complet sur l'apnée, avec une interview de l'apnéiste Loïc Leferme
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
