Аполоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аполоније из Пергама

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 262. п. н. е.
Датум смрти 190. п. н. е.
Рад
Поље математика

Аполоније из Пергама (грч. Ἀπολλώνιος; 262. п. н. е.190. п. н. е.) је антички хеленски математичар и астроном, познати научник александријског Музеона кога су из поштовања звали Велики геометар.

Аполоније је рођен у Пергаму, граду у јужном делу Мале Азије недалеко од данашњег града Бурсе. Аполоније је добио име по хеленском богу Сунца Аполону, који је такође веома сличан и хетитском култу Апулунаша, веома развијеном у Пергу. На основу тога што је заједно са Филонидом учио код Еудема Пергамског током свог боравка у Ефесу, претпоставља се да је његова година рођења могла бити око 250. п. н. е.

Аполонијева сфера

Аполоније почиње школовање у Ефесу код Еудема Пергамског, што знамо по томе што је учитељу посветио прве три књиге, а Еудем га саветује да школовање настави у Александрији. У Александрији учи од Еуклидових ученика. Први радови које објављује су из астрономије (помиње их Птолемеј у Алмагесту). Потом углавном пише математичка дела. Најпознатије дело су Купини пресеци које му доноси звање Велики геометар и велико поштовање међу ученим људима.

У Александрији је био обичај да велики учени људи добију надимак по словима алфабета. Аполонија су звали Епсилон — што је пето слово алфабета.

Купини пресеци[уреди]

Купини пресеци су дело у 8 књига, од којих је првих 4 сачувано на грчком, 5; 6. и 7. постоје на арапском, а VIII је изгубљена.

Аполоније у првој књизи својих Купиних пресека помиње Еуклидове Основе купиних пресека у четири књиге одакле чита док саставља.

Аполоније прве три књиге Купиних пресека посвећује Еудему Пергамском (свом учитељу), а после Еудемове смрти књиге шаље Аталу, ученику.

Математичка дела[уреди]

У свом Математичком зборнику Пап набраја сва Аполонијева дела:

  1. Односи пресека (грч. Λογου αποτομη, лат. De Rationis Sectione) у две књиге са 180 теорема, сачувано у арапском преводу
  2. Пресеци површина у две књиге са 124 теорема, изгубљено
  3. Одређени одсеци у две књиге са 83 теореме, изгубљено
  4. Прелазне конструкције у две књиге са 125 теорема, изгубљено
  5. Тангенте у две књиге са 60 теорема, изгубљено
  6. Равне геометријске слике у две књиге са 147 теорема, изгубљено.

Арапски историчар Ибн ан Надим пише да су сем Купиних пресека и Односа пресека била позната и следећа дела:

  1. О одређеним односима, у две књиге
  2. О подели ликова у сразмери у једној књизи
  3. О додирујућим круговима.

Пап такође спомиње и једну књигу посвећену рачуну са великим бројевима, али не знамо за наслов. У коментару Х књиге Елемената Пап помиње Аполонијеву књигу. Прокло Диадох у свом коментару прве књиге Елемената спомиње једну данас непознату Аполонијеву књигу.

Такозвана XIV књига Елемената, коју је написао Хипсикле, представља врсту коментара Аполонијевог Поређења додекаедра и икосаедра.

Еутокије Аскалонски је у коментару Архимедовог списа О мерењу круга поменуо Аполонијево дело које се обично преводи као Брзо добијање резултата, а дословце је у питању назив травке која служи да убрза порођај. Према Еутокију је Аполоније у тој књизи тачније израчунао π од Архимеда. Књига је изгубљена.

Астрономска дела[уреди]

Птолемеј у XII књизи Алмагеста говори о кретању планета и коментарише како је према ономе што је писао Аполоније из Перга, и конкретно не наводећи назив књиге опширно коментарише очигледно тада битно астрономско дело.

Иполит је у трећем веку спомињао један Аполонијев трактат у коме говори о растојању од Земље до Сунца, Месеца и планета. Римски архитекта Витрувије у свом делу Десет књига о архитектури спомиње инструмент „паук“ за који тврди да га је направио астроном Еудокс, мада неки тврде да је Аполоније.

Спољашње везе[уреди]