Апстрактни експресионизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Апстрактни експресионизам је углавном сликарски покрет. Основна тематика се садржи у изражавању емоција путем непредметних форми и произвољног колорита. За подлогу се користе платна великих (монументалних) димензија, јаки контрасти боја и слободни (гестуални) покрети киста.

Појам апстактни експресионизам први је употријебио амерички критичар умјетности Роберт Коатис, 1946. године. Покрет настаје у Њујорку (насеље Гринвич), средином четрдесетих година 20. вијека. Другачија имена за апстрактни експресионизам су: сликарство акције (енгл. action painting) и Њујоршка школа. Био је то први умјетнички правац који је настао на америчком тлу. Прве манифестације покрета вежу се за сликара Аршила Горког, који под утицајем умјетности надреализма и сликара као што су Хуан Миро и Пабло Пикасо поставља базу форме и израза апстрактног експресионизма.

Као и у надреализму, теорије психоанализе Сигмунда Фројда и Карла Јунга су интелектуална и предметна основа. Надреализам стиже у САД преко умјетника који напуштају Европу због бујања фашизма и Другог свјетског рата, међу којима су Пит Мондријан и Макс Ернст били најзначајнији за апстрактни експресионизам. Раскидање тих умјетника са 'традицијом' умјетности инспирисале су револуционарни нагон апстрактног експресионизма. Покрет се одржао на умјетничкој сцени све до појаве поп арта, шездесетих година, омогућивши Њујорку да замјени Париз као свјетски центар умјетничких збивања.

Карактеристике представљања у апстрактном експресионизму су произвољни облици, линије, боје, текстуре и форме, не слиједећи природу ни реалност. Наизглед не постоји контрола, иако је сам процес сликања, који је од велике важности за апстрактне експресионисте, под директном контролом умјетника. Дозвољене су 'грешке' и случајно настале форме иду у прилог комплетног умјетничког доживљаја.

Апстрактни експресионизам се може назвати и егзистенцијалистичком умјетношћу, пошто се у дјелима тих умјетника константно појављује тражење идентитета и одговора на питања о људској егзистенцији. Личне, унутрашње психолошке борбе, спољашња спрега између човјека и природе и тражење духовне равнотеже, основне су идеје умјетника овог покрета. Серијско стварање слика и њихове подјеле на серије од стране њихових ствараоца, подкрепљује тезе ове врсте.

Главни представници[уреди]

Извори[уреди]

  • Лазар Трифуновић, Сликарски правци ХХ века, Београд : Просвета, 1982.
  • H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd : Prosveta, 1986.


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам