Арадац
| Арадац |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 3461 |
| Густина становништва | 39 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 84 m |
| Површина | 89,8 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23207 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 22′ 35" СГШ, 20° 18′ 03" ИГД
Арадац (свк. Aradáč) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2002. било је 3461 становника (према попису из 1991. било је 3573 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Село Арадац, односно, Аратаз се под овим именом први пут помиње на Мерсијевој карти 1723. год. Први записи о селу налазимо у Папској књизи десетка из 1332-1337. год. под именом Арад. На овом месту је и раније постојало насеље о чему сведоче археолошки налази на локалитету „Мечка“, па чак и у праисторији што потврђује локалитет „Леје“ баденска култура и „Кутина“ из развијеног металног доба.
По неком предању Срби су основали ово место за време сеобе под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. год, а тек записи из 1717. год. потврђују да је село имало26 кућа. . Словаке је у Арадац доселио спахија Исак Киш да му обрађују земљу. Ту је 1786. год. основано село Словачки Арадац (Горњи Арадац). Ови Словаци су прво били у Банатском селу Пардањ (данашња Међа 1785.). Ту су били Словаци прво из области Пеште, Бекешнитра, Золион. Пренасељено село Пардањ (Међа) чини да 1786. год. многе словачке породице, претежно из Новоградске, Пестојанске и Звoлeнске Жупе, насељавају ово подручје, тако да Арадац постаје најстарије словачко село у Банату. [1]
Од 1786. год. имамо два села Српски Арадац (Доњи Арадац и Словачки Арадац (Горњи Арадац)), све до 1931. год. када се спајају у једно село Арадац. Ово спајање је било кратког века. 1934. год. село се поново дели на Српски Арадац односно Андрејевац и Словачки Арадац. Коначно, спајањем две општине после II светског рата настаје једно село, и од тога времена до данас, село је под заједничким именом Арадац.
- Школa
Базу образовања чини Основна школа „Братство“ Арадац, која изводи наставу на српском и словачком језику од 1974. године. Школа ради са 14 самосталних одељења, јединим комбинованим одељењем и две предшколске групе.
- Култура
Културно уметничко друштво постоји од краја 60-их година и настаје од два друштва „Напредак“ и „Шћефањик“. Друштво има запажене резултате у драмској, фолклорној и музичкој делатности претежно на словачком језику. У селу делује Матица словачка која је основана далеке 1932. године. Њен рад је био забрањен 1941. године а обновљен 1990. године. Матица се бави очувањем фолклора, музике, обичаја, ношње, језика и свега осталог што је везано за очување идентитета Словака на овом подручју. Актив жена, који делује при Матици словачке, брине о очувању кућне радиности, разним стручним предавањима.
- Манифестације
Најпознатија манифестација у току године је тортаријада. Становници насеља Арадац се веселе на својим локалним манифестацијама као што је сеоска слава, винаријада, косицијада и тортаријада. За неке од ових манифестација се планира да буду организоване као друштвене манифестације ширег значаја (винаријада и кобасицијада). [2]
Демографија [уреди]
У насељу Арадац живи 2847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,1 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.650 | 47,67% | ||
| Словаци | 1.376 | 39,75% | ||
| Роми | 96 | 2,77% | ||
| Мађари | 94 | 2,71% | ||
| Југословени | 49 | 1,41% | ||
| Македонци | 19 | 0,54% | ||
| Хрвати | 17 | 0,49% | ||
| Словенци | 9 | 0,26% | ||
| Румуни | 9 | 0,26% | ||
| Албанци | 7 | 0,20% | ||
| Црногорци | 3 | 0,08% | ||
| Немци | 3 | 0,08% | ||
| Муслимани | 3 | 0,08% | ||
| Бугари | 3 | 0,08% | ||
| Чеси | 2 | 0,05% | ||
| Украјинци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 60 | 1,73% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 3 | ||
| 80+ | 28 | 41 | ||
| 75-79 | 32 | 81 | ||
| 70-74 | 67 | 109 | ||
| 65-69 | 96 | 124 | ||
| 60-64 | 106 | 103 | ||
| 55-59 | 98 | 107 | ||
| 50-54 | 141 | 157 | ||
| 45-49 | 156 | 145 | ||
| 40-44 | 115 | 121 | ||
| 35-39 | 105 | 104 | ||
| 30-34 | 129 | 94 | ||
| 25-29 | 142 | 110 | ||
| 20-24 | 138 | 120 | ||
| 15-19 | 89 | 94 | ||
| 10-14 | 102 | 84 | ||
| 5-9 | 86 | 77 | ||
| 0-4 | 83 | 72 | ||
| просек | 39.1 | 43.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1444 | 419 | 888 | 86 | 49 | 2 |
| Женски | 1513 | 246 | 887 | 319 | 58 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 786 | 293 | 1 | 7 | 179 | 7 | 93 | 72 | 16 | 37 |
| Женски | 493 | 167 | 2 | - | 108 | 1 | 1 | 78 | 10 | 6 |
| Оба | 1279 | 460 | 3 | 7 | 287 | 8 | 94 | 150 | 26 | 43 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 4 | 18 | 14 | 11 | 27 | 1 | - | 3 | |
| Женски | 6 | 3 | 7 | 34 | 43 | 12 | 11 | - | 4 | |
| Оба | 9 | 7 | 25 | 48 | 54 | 39 | 12 | - | 7 |
Референце [уреди]
- ^ Летопис: Банатска места (1998). :
- ^ Banaterra еciklopedija Banata(2006)
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Амерички докторанд се настанио у селу Арадац („Политика“, 30. децембар 2011)
| Насељена места града Зрењанина |
|---|
|
Зрењанин • Арадац • Банатски Деспотовац • Бело Блато • Ботош • Елемир • Ечка • Јанков Мост • Клек • Книћанин • Лазарево • Лукино Село • Лукићево • Меленци • Михајлово • Орловат • Перлез • Стајићево • Тараш • Томашевац • Фаркаждин • Чента |
