Арадац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арадац
Aradac, Evangelical Church.jpg
Словачка Евангелистичка црква у селу.
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Географски подаци
Географске
координате
45° 22′ 35" СГШ
20° 18′ 03" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Површина 89,8 km²
Надморска висина 84 m
Становништво (2002)
број становника 3461
густина насељености 39 ст./km²
Остали подаци
Поштански број 23207
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Арадац

 Арадац на мапи Србије


Координате: 45° 22′ 35" СГШ, 20° 18′ 03" ИГД

Арадац је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2002. било је 3461 становника (према попису из 1991. било је 3573 становника).

Садржај

[уреди] Историја

Село Арадац, односно, Аратаз се под овим именом први пут помиње на Мерсијевој карти 1723. год. Први записи о селу налазимо у Папској књизи десетка из 1332-1337. год. под именом Арад. На овом месту је и раније постојало насеље о чему сведоче археолошки налази на локалитету "Мечка", па чак и у праисторији што потврђује локалитет "Леје" баденска култура и "Кутина" из развијеног металног доба.

По неком предању Срби су основали ово место за време сеобе под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. год, а тек записи из 1717. год. потврђују да је село имало26 кућа. . Словаке је у Арадац доселио спахија Исак Киш да му обрађују земљу. Ту је 1786. год. основано село Словачки Арадац (Горњи Арадац). Ови Словаци су прво били у Банатском селу Пардањ (данашња Међа 1785.). Ту су били Словаци прво из области Пеште, Бекешнитра, Золион. Пренасељено село Пардањ (Међа) чини да 1786. год. многе словачке породице, претежно из Новоградске, Пестојанске и Звoлeнске Жупе, насељаваљу ово подручје, тако да Арадац постаје најстарије словачко село у Банату. [1]

Од 1786. год. имамо два села Српски Арадац (Доњи Арадац и Словачки Арадац (Горњи Арадац)), све до 1931. год. када се спајају у једно село Арадац. Ово спајање је било кратког века. 1934. год. село се поново дели на Српски Арадац односно Андрејевац и Словачки Арадац. Коначно, спајањем две општине после II светског рата настаје једно село, и од тога времена до данас, село је под заједничким именом Арадац.

  • Школa

Базу образовања чини Основна школа "Братство" Арадац, која изводи наставу на српском и словачком језику од 1974. године. Школа ради са 14 самосталних одељења, јединим комбинованим одељењем и две предшколске групе.

  • Култура

Културно уметничко друштво постоји од краја 60-их година и настаје од два друштва "Напредак" и "Шћефањик". Друштво има запажене резултате у драмској, фолклорној и музичкој делатности претежно на словачком језику. У селу делује Матица словачка која је основана далеке 1932. године. Њен рад је био забрањен 1941. године а обновљен 1990. године. Матица се бави очувањем фолклора, музике, обичаја, ношње, језика и свега осталог што је везано за очување идентитета Словака на овом подручју. Актив жена, који делује при Матици словачке, брине о очувању кућне радиности, разним стручним предавањима.

  • Манифестације

Најпознатија манифестација у току године је тортаријада. Становници насеља Арадац се веселе на својим локалним манифестацијама као што је сеоска слава, винаријада, косицијада и тортаријада. За неке од ових манифестација се планира да буду организоване као друштвене манифестације ширег значаја (винаријада и кобасицијада). [2]


[уреди] Демографија

У насељу Арадац живи 2847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,1 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3897 [3]
1953. 3978
1961. 4001
1971. 3824
1981. 3825
1991. 3573 3492
2002. 3623 3461
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.650 47,67%
Словаци
  
1.376 39,75%
Роми
  
96 2,77%
Мађари
  
94 2,71%
Југословени
  
49 1,41%
Македонци
  
19 0,54%
Хрвати
  
17 0,49%
Словенци
  
9 0,26%
Румуни
  
9 0,26%
Албанци
  
7 0,20%
Црногорци
  
3 0,08%
Немци
  
3 0,08%
Муслимани
  
3 0,08%
Бугари
  
3 0,08%
Чеси
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
непознато
  
60 1,73%



[уреди] Референце

  1. ^ Летопис: Банатска места (1998). :
  2. ^ Banaterra еciklopedija Banata(2006)
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Арадац


Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици