| L-Arginine |
|
|
|
| IUPAC име |
(S)-2-Amino-5-guanidinopentanoic acid
|
| Други називи |
Arginine |
| Идентификација |
| Абревијација |
Arg, R |
| CAS регистарски број |
74-79-3  Y |
| ПубХем |
6322 |
| ХемПаук |
227 |
| MeSH |
Arginine |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
1/C6H14N4O2/c7-4(5(11)12)2-1-3-10-6(8)9/h4H,1-3,7H2,(H,11,12)(H4,8,9,10)
|
| Својства |
| Молекулска формула |
C6H14N4O2 |
| Моларна маса |
174.2 g mol−1 |
|
 Y (šta je ovo?) (verifikuj)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала
|
| Литература |
Аргинин (Arg, R) (2-амино-5-гванидиновалеријанска киселина) је условно есенцијална аминокиселина (људски организам може да је синтетизује зависно од степена развитка и здравственог стања особе).[1][2]
Први га је изоловао швајцарски хемичар Ернст Шулце 1886. године.
Аргинин се налази у многим прехрамбеним намирницама: чоколади, месу (свињетина, телетина, дивљач, морска храна, перад), млечним производима и семенкама (сунцокрет, сусам, бундева).
Аргинин има важну улогу у деоби ћелија, зацељивању рана, излучивању амонијака из организма, отпуштању хормона, као и имунолошку улогу.
[уреди] Литература
[уреди] Спољашње везе
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: Аминокиселине
