Аргинин

Из Википедије, слободне енциклопедије
L-Arginine
Arginin - Arginine.svg
L-arginine-3D-hztl.png
IUPAC име
Други називи Arginine
Идентификација
Абревијација Arg, R
CAS регистарски број 74-79-3 YesY
ПубХем 6322
ХемПаук 227
MeSH Arginine
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C6H14N4O2
Моларна маса 174.2 g mol−1

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Аргинин (Arg, R) (2-амино-5-гванидиновалеријанска киселина) је условно есенцијална аминокиселина (људски организам може да је синтетизује зависно од степена развитка и здравственог стања особе).[1][2]

Први га је изоловао швајцарски хемичар Ернст Шулце 1886. године.

Аргинин се налази у многим прехрамбеним намирницама: чоколади, месу (свињетина, телетина, дивљач, морска храна, перад), млечним производима и семенкама (сунцокрет, сусам, бундева).

Аргинин има важну улогу у деоби ћелија, зацељивању рана, излучивању амонијака из организма, отпуштању хормона, као и имунолошку улогу.

Литература [уреди]

  1. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аргинин



биологија Овај незавршени чланак Аргинин везан је за биологију.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.