Арес I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арес логотип

Арес I је америчка ракета-носач. Развијена је специјално за старт Свемирског брода Орион и требало би да замени Спејс Шатл. По својој садашњој конструкцији Арес ће моћи да пренесе до 24,5 тона у нижој орбити Земље. Заједно са сестринском ракетом Арес V је део Констелејшн програма америчке агенције НАСА.

Техника[уреди]

Делови ракете

Арес I састоји се из два степена. Први степен је петосегментна ракета на чврсто годиво која сагорева као смесу амониум перхлорат композит пропелант из амонијума као оксиданса и алуминијума, производећи потисак од око 16 мегањутна. Једном када се запали не може више да се искључи и доводи ракету током свог 126-секундног времена горења на висину од око 50km. На овој висини се одваја први део. Систем од пет падобрана служи за сигурније спуштање у Атлантик. Предвиђено је да се тамо пронађе и да се дошлепа до стартне позиције, где је се сегменти одвајају једни од других. Ако је могуће, онда се носе на рециклажу у близини Брајгам Ситија (држава Јута), тако да они могу бити коришћени за касније летове. Транспорт сегмената следи железницом[1].

Код другог степена ради се о смањеној верзији спољашњег резервоара Спејс Шатла. Направљена је примарно од легуре алуминијум-литијума и садржи два мања резервоара за погонско гориво, при чему горњи резервоар напуњен са течним водоником на 20 K, а доњи са течним кисеоником на температури од 90 K. Ова горива погоне J-2X-погон, које је потребан ракети на нижој орбити земље. Тамо се прелази на трећу фазу погона. Резервоар је направио Боинг у Михауд монтажи и преноси се морским путем до стартне позиције. Тамо се монтира погон који прави компанија Рокетдајн.[2]

Стартна позиција[уреди]

Као једина стартна позиција предвиђен је Свемирски центар Кенеди Комплекс 39Б.

Историја развоја[уреди]

Развој Ares I

Први предлози за ракету, која је замишљена као ракета на чврсто гориво у првом и на течно гориво у другом степену, појавили су се још 1995. године. У то време је Локид Мартин је спровео студију изводљивости у сарадњи са Маршал Спајс Флајт Центром о потребним потенцијалима ракете.

Десет година касније започета је релизација ракете. Најпре је развијена ракета са четворосегментним првим степеном и модификованим главним мотором као погоном за други степен. Након првих контролних резултата показало се ипак да није могуће постићи потребан потисак за ракету на чврсто гориво да би ракета стартовала. Овај проблем је решен петим сегментом и смањивањем тежине на максималаном корисном терету. Даље се одлучило да се смање трошкови коришћењем J-2X-погона.

Дана 4. јануара 2007. године завршила је НАСА преглед системских захтева и извршила је успешан тест у коме је ракета тестирана за услове Констелејшн програма. Истовремено је најављено да ће међурезервоар другог степена бити замењен са међуподлогом како би се уштедела тежина.

Уговор за производњу компанији Боинг предат 12. децембра 2007. године.

Успех и планирани старт[уреди]

Први датум тест-лансирања ракете Арес I-X на подорбиталном нивоу планиран је 27. октобар 2009. у 12 часова.[3]

Након више померања старта услед неповољних временских услова, први лет је успешно изведен 28. октобра 2009. у 15:30 по локалном времену. Коришћена је главна ракета са четири активна и једним пасивним СРМ сегментом, који је носио неактивани други степен и лажни користан терет са стартног комплекса у Кенеди свемирском центру до 46km висине, при чему је убрзање било 4,7 маха и испробано је раздвајање сегмената.

Следећи термин тест-лансирања планиран је за трећи квартал 2013. године.

Технички подаци[уреди]

Упоређење Сатурн V, Спејс Шатла, Арес I и Арес V
Уметничко приказивање старта Арес I
Арес I [4]
Стартна маса (t) 907
висина (m) 99
место старта Свемирски центар Кенеди Комплекс 39Б
користан терет (t)) 25,49
1. степен [5]
тип чврсто гориво
дужина (m) 52,73
пречник (m) 3,66
маса (t) 801
потисак Ø (kN) 16014
време сагоревања (s) 126
погонско гориво амониум перхлорат композит пропелант
2. степен [4]
тип течно гориво
погон J-2X погон
дужина (m) 25,6
пречник (m) 5,5
маса (t) 156 (празан 17,5)
потисак Ø (kN) 1308
време сагоревања (s) око 465
погонско гориво кисеоник водоник

Извори[уреди]

  1. ^ „NASA’s Ares I First Stage - Powering the Ares I Rocket for liftoff 13. April 2009“ (PDF) Приступљено 14. 3. 2012.. 
  2. ^ „NASA’s Ares I Upper Stage - Powering the Second Phase of a Rocket’s Journey to Space“ (PDF) Приступљено 14. 3. 2012.. 
  3. ^ „NASA postpones Ares rocket test flight“. Reuters.com Приступљено 14. 3. 2012.. 
  4. ^ а б „NASA - Ares I Upper Stage“ (PDF) Приступљено 14. 3. 2012.. 
  5. ^ „NASA - Ares I First Stage“ (PDF) Приступљено 14. 3. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Арес I