Аретуза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бакропис који приказује Алфеја како покушава да уграби Аретузу, Bernard Picart.

Аретуза (грч. Ἀρέθουσα, у слободном преводу „вична ратовању“) је у грчкој митологији била нимфа.[1]

Митологија[уреди]

Била је Нереида, коју је Вергилије убрајао у сицилијанске нимфе и сматрао је божанством које је надахнуло пасторалну поезију.[2] У њу се заљубио речни бог Алфеј са Пелопонеза. Он ју је прогањао својом љубављу све док се она није преобразила у извор на острву Ортигији, крај Сицилије. Алфеј је у виду реке стигао до тог острва и своје воде помешао са водама њеног извора. Према неким изворима, Аретуза је са Посејдоном имала сина Абанта, епонимног хероја племена Абантида.[3]

Аретуза је и име једне од Хесперида.[3]

Уметност[уреди]

Њен лик, окружен делфинима, често је приказиван на новцу који је коришћен у Сиракузи.[3][2]

Референце[уреди]

  1. ^ theoi.com: Hesperides; II) DAUGHTERS OF ATLAS
  2. ^ а б Greek Myth Index: Arethusa
  3. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.

Спољашње везе[уреди]