Арман Фалер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арман Фалер

Арман Фалер
Арман Фалер

Биографија
Датум рођења 6. новембар 1841.
Место рођења Мезин (Француска)
Датум смрти 22. јун 1931.
Место смрти Лан

Клеман Арман Фалер (фр. Clément Armand Fallières; Мезин, 6. новембар 1841Лан, 22. јун 1931) је био француски политичар и председник Француске од 1906. до 1913.

Рођен је у Мезину у департману Лот и Гарона, Француска. Студирао је право и радио адвокат у Нераку, започевши политичку каријеру као општински одборник (1868), а касније градоначелник (1871), и одборник у скупштини департмана Лот и Гарона (1871). Био је жестоки републиканац, па је изгубио позицију у мају 1873, након пада Тјера, али је у фебруару 1876. изабран за одборника у Нераку. У скупштини је био као републикански левичар, потписао је протест од 18. маја 1877, и био реизабран пет месеци касније.

On je 1880. постао државни подсекретар у министарству унутрашњих послова под министром Жилом Феријем (мај 1880. до новембра 1881). Од 7. августа 1882. до 20. фебруара 1883. је био министар унутрашњих послова, а током месец дана (од 29. јануара 1883) је био и премијер. Његова влада је морала да се суочи са питањем протеривања претендената на француски трон у вези са прокламацијом Жерома Наполеона Бонапарте из јануара 1883. Фалер није био у стању да се суочи са притисцима опозиције, и дао је оставку кад је Сенат одбацио његов пројекат. Наредног новембра га је Жил Фери поставио за министра јавног образовања, и спровео је разне реформе у школском систему.

Дао је оставку у марту 1885. Две године касније је постао министар унутрашњих послова у влади Мориса Рувијеа. Затим је променио ресор и постао министар правде. На позицију министра унутрашњих послова се вратио у фебруару 1889, а коначно поново био на челу министарства правде од марта 1890 до фебруара 1892. У јуну 1890. је са 417 гласова за и 23 гласа против изабран у сенат као представник свог департмана (Лот и Гарона). У сенату се није мешао у међупартијске размирице, али је задржавао свој утицај међу републиканцима.

У марту 1899. је изабран за председника сената, и задржао је ту позицију до јануара 1906, када је изабран од стране савеза левичарских група из оба дома као кандидат за председника републике. Изборе је добио у првом кругу са 499 гласова против 371 гласа за његовог противника Пола Думера. Фалер је био жестоки противник смртне казне и помиловао је многе затворенике осуђене на смрт.

Литература[уреди]