Аронија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аронија
Aronia prunifolia0.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Angiospermae
класа: Angiospermae
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Amygdaloideae[1]
род: Aronia
Friedrich Kasimir Medikus
Екологија таксона

Аронија је бобичасто воће, слично боровници и високоотпорно на ниске температуре, због чега се назива и сибирска боровница. Расте на листопадном грму. Постоје две - три врсте.[2] Пореклом с истока Северне Америке. Дрво ароније нарасте најчешће 1-6 метара. Бујног је раста, а резидбом се обликује у мањи грм. Најчешће обитава у влажним шумама и мочварама.[3][4][5][6] Често се гаји и као украсна биљка.

Поседује високи степен отпорности на мраз, тако да је отпорна на зиму и до -47° C. Због тога је доста распрострањена у Русији, Финској и Шведској. Такође је отпорна и на сушу, инсекте, загађења и болести.

Опис[уреди]

Опрашују је пчеле и ветар, а у јесен листови мењају боју у црвене нијансе. Листови ароније су једноставни, поређани наизменично. Цветови су мали, састоје се од пет латица и пет чашичних листића. Плодови су јој бобице које нису јестиве свеже, јер су горког укуса (осим црвеноплодне ароније), али се често користе у припреми вина, џемова, чајева, сирупа, компота, ликера, и сл. Такође, се користе као зачин и боја у пићима и јогурту. Плодовима ароније се хране птице, тако да се њене семенке распрострањују и птичјим изметом.

Врсте[уреди]

Црвеноплодна аронија[уреди]

'Црвеноплодна аронија' (лат. Aronia arbutifolia) нарасте 2-4 му висину, ређе 6 м. Листови су јој 5-8 цм широки. Цветови су јој бели или бледо ружичасти, отприлике 1 цм широки. Плод је црвен, 4-10 мм широк и отпоран на зиму.[3]

Црноплодна аронија[уреди]

Црноплодна аронија нарасте у висину мало мање од 1 м, а ретки примерци су нарасли 3 м. Листови су најчешће 6 цм широки. Цветови су бели, имају 1.5 цм ширине. Испочетка је плод црвене боје. Кад нарасте, плод је црне боје, величине 6-9 мм.[4]

Љубичастоплодна аронија[уреди]

Љубичастоплодну аронију сматра се хибридом црвеноплодне и црноплодне ароније, док га неки сматрају и засебном врстом. Цвета од априла до јула. Плод јој је тамнољубичасте до црне боје, 7-10 мм широк.[5]

Историја[уреди]

Аронија је доспела у Европу из источног дела Северне Америке. Наводно су је познавали тамошњи Индијанци, њене плодове су сушили и употребљавали за зимске погаче. Аронију као храну и лек су први почели употребљавати северноамерички Индијанци. Како плодови ароније дуго времена остају на грму и не кваре се, Индијанци су се хранили њиме, плодове су сушили и млели, те мешали са животињском машћу и осушеним месом. Сушени плодови ароније били су храна за зиму, и лек против желудачних и цревних тегоба. Осим зрелих плодова, северноамерички Индијанци су као лек употребљавали и листове и кору ароније. Лети су сушили листове и кору, припремали су чај, који су користили као средство за заустављање крварења из рана.

У Европи је аронија привукла пажњу због своје лепоте, јер су њени бели цветови једни од најлепших цветова грмоликих биљака. Године 1972. црноплодна аронија је примила награду Краљевског вртларског удружења у Енглеској. Једном су је у већој количини посадили такође у Словенији, иако није била посебно прихваћена, пре свега због непознавања лековитих својстава, која аронија нуди.[7][8][9][10][11][12]

Референце[уреди]

  1. ^ Potter, D., et al. (2007). Phylogeny and classification of Rosaceae. Plant Systematics and Evolution. 266(1–2): 5–43.
  2. ^ „Aronia Medik.“. Germplasm Resources Information Network. 
  3. ^ а б „Photinia pyrifolia (Lam.) K.R. Robertson & Phipps“. USDA PLANTS. 
  4. ^ а б „Photinia melanocarpa (Michx.) K.R. Robertson & Phipps“. USDA PLANTS. 
  5. ^ а б „Photinia floribunda“. USDA PLANTS. 
  6. ^ Voss, E.G. 1985. Michigan Flora: A guide to the identification and occurrence of the native and naturalized seed-plants of the state. Part II: Dicots (Saururaceae–Cornaceae). Cranbrook Institute of Science and University of Michigan Herbarium, Ann Arbor, Michigan, U.S.A.
  7. ^ Lala, G., Malik, M., Zhao, C., He, J., Kwon, Y., Giusti, M. M., & Magnuson, B. A. (2006). Anthocyanin-rich extracts inhibit multiple biomarkers of colon cancer in rats. Nutr. Cancer 54 (1): 84-93
  8. ^ Bell, D. R., & Gochenaur, K. (2006). Direct vasoactive and vasoprotective properties of anthocyanin-rich extracts. J Appl Physiol. 100 (4): 1164-70.
  9. ^ Han, G.-L., Li, C.-M., Mazza, G., & Yang, X.-G. (2005). Effect of anthocyanin rich fruit extract on PGE2 produced by endothelial cells. Wei Sheng Yan Jiu. 34 (5): 581-4.
  10. ^ Valcheva-Kuzmanova, S., Marazova, K., Krasnaliev, I., Galunska, B., Borisova, P., & Belcheva, A. (2005). Effect of Aronia melanocarpa fruit juice on indomethacin-induced gastric mucosal damage and oxidative stress in rats. Exp Toxicol Pathol. 56 (6): 385-92.
  11. ^ Ohgami, K., Ilieva, I., Shiratori, K., Koyama, Y., Jin, X.-H., Yoshida, K., Kase, S., Kitaichi, N., Suzuki, Y., Tanaka, T., & Ohno, S. (2005). Anti-inflammatory effects of aronia extract on rat endotoxin-induced uveitis. Invest Ophthalmol Vis Sci. 46 (1): 275-81.
  12. ^ Valcheva-Kuzmanova, S., Borisova, P., Galunska, B., Krasnaliev, I., & Belcheva, A. (2004). Hepatoprotective effect of the natural fruit juice from Aronia melanocarpa on carbon tetrachloride-induced acute liver damage in rats. Exp Toxicol Pathol. 56 (3): 195-201.

Спољашње везе[уреди]