Арон Винтер

С Википедије, слободне енциклопедије
Арон Винтер
Арон Винтер, 2012. године
Лични подаци
Пуно име Арон Мохамед Винтер
Датум рођења (1967-03-01)1. март 1967.(57 год.)
Место рођења Парамарибо, Суринам
Позиција Дефанзивни везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1986–1992
1992–1996
1996–1999
1999–2003
2001–2002
Ајакс
Лацио
Интер Милано
Ајакс
Спарта Ротердам
187
123
77
51
32
(46)
(21)
(1)
(4)
(1)
Репрезентативна каријера
1987–2000 Холандија 84 (6)
Тренерска каријера
2011–2012
2014–2016
ФК Торонто
Холандија до 19

Арон Винтер (хол. Aron Winter; Парамарибо, 1. март 1967) је бивши холандски фудбалер. Од 2011. до 2012. био је тренер и директор ФК Торонто.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Ајакс[уреди | уреди извор]

Пре него што је дошао у Ајакс, Арон Винтер је играо у аматерским клубовима Уницум и СВ Лелyстад. Доласком у Ајакс, Винтер је сезону 1985./86. одиграо у Јонг Ајаксу, клубу Ајаксове омладинске школе.

За сениорски састав Винтер је дебитовао већ 6. априла 1986. против Утрехта којег је Ајакс победио са високих 3-0. Све до одласка из клуба 1992. и трансфера у римски Лацио, Винтер је с клубом освојио холандско првенство (1990), два домаћа купа (1987. и 1988) те Куп победника купова (1987) и Куп УЕФА (1992).

Током тог дела каријере, Винтер је као члан холандске репрезентације освојио и европско првенство 1988. године.

Лацио[уреди | уреди извор]

Током његовог периода у Лацију, улога му је била да што боље замени чувеног Пола Гаскојна па је четири сезоне у клубу играо на позицији дефанзивног везног.

Интер Милан[уреди | уреди извор]

С миланским Интером Винтер је играо два финала Купа УЕФА. У првом финалу из 1997. питање победника се одлучивало извођењем једанаестераца. Винтер је промашио пенал и трофеј је освојио Шалке 04. У свом другом финалу које је играно већ следеће године, Винтер је са Интером постао нови освајач Купа УЕФА а то му је уједно и био трећи освојени европски трофеј.

Повратак у Ајакс[уреди | уреди извор]

1999. године Арон Винтер се враћа у амстердамски Ајакс у ком је започео каријеру. Током сезоне 2001./02. био је на позајмици у Спарти Ротердам док је следеће сезоне која му је била последња играо у Ајаксовом дресу након чега се играчки пензионисао.

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Винтер је имао веома успешну репрезентативну каријеру са Холандијом те је са репрезентацијом наступао на чак четири европска (Западна Немачка 1988., Шведска 1992., Енглеска 1996. и Холандија / Белгија 2000.) и три светска првенства (Италија 1990., САД 1994. и Француска 1998.).[2]

Највећи успех са репрезентацијом је остварио 1988.. када је Холандија постала нови европски првак победивши у финалу Совјетски Савез. Од осталих већих резултата ту су и два полуфинала на европским првенствима 1992. и 2000. и четврто место на Мундијалу 1998. у Француској.

Винтер је за репрезентацију наступио у укупно 84 утакмице те је притом постигао шест погодака. Најзначајнији гол је постигао против Бразила у четвртфиналу СП-а 1994. По укупном броју наступа за Холандију, Винтер је тренутно на четрнаестом месту.[3]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Прекидом играчке каријере, Винтер је као тренер преузео Ајаксову омладинску школу у којој је од 2005. до 2007. био асистент тренеру а од 2007. до 2009. је сам био главни тренер.

6. јануара 2011. Винтер потписује трогодишњи уговор с канадском МЛС екипом ФК Торонто. Као нови тренер, Винтер је запослио у клубу и двојицу бивших колега из Ајакса, Боба де Клерка као свог асистента и Пола Маринера као директора школе фудбала.[4] Након разочаравајућег отварања сезоне и пораза од 4-2 од Ванкувер вајткапса, Винтер као тренер већ следеће недеље на домаћем терену побеђује Портланд тимберсе са 2-0.[5] Почетком јула 2011. Винтер је са Торонтом освојио и његов први трофеј као тренер – канадско првенство. То је био трећи клупски узастопни наслов па се самим тим клуб квалификовао за континенталну Лигу шампиона.[тражи се извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]