Арпадовци

Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској

Арпади, Арпадовци или Лоза династије Арпад (мађ. Árpádok, Árpád-ház, свк. Arpádovci) су мађарска владарска династија из раног средњег века. Владали су Мађарским краљевством до 1301. године. Династија је добила име по војводи Арпаду (890—917) (мађ. Árpád). Под вођством Арпада Мађари су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Свети Стефан Мађарски је био први мађарски краљ. Краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године.

Арпадови су често имали сукобе са Византијом и Венецијом. Са Византијом, Арпадови су ратовали због Босне и Срема. Арпадови су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем 13. вијека владавина Арпадових претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпада, Андрије III Млечанина 1301, завршава се линија ове династије на мађарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују Анжувинци.

Лоза Арпада

Лоза Арпада (мађ. Árpádok, Árpád-ház)

• Иштван I (Свети Стефан Мађарски) (997—1038)
• Ласло I (1077—1095)
• Коломан (1095—1116)
• Иштван II (1116—1131)
• Бела II (1131—1141)
• Геза II (1141—1162)
• Стефан III (1162—1172)
  • Ласло II (1162—1163)
  • Иштван IV (1163—1164)
• Бела III (1172—1196)
• Емерик (1196—1204)
• Андраш II (1204—1235)
  • Ласло III (1204—1205)
• Бела IV (1235—1270)
• Иштван IV (1270—1272)
• Ласло IV Куман (1272—1290)
• Андраш III Млечанин (1290—1301).

Овај незавршени чланак Арпадовци везан је за историју. Користећи правила Википедије, можете га проширити.