Арсен Дедић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арсен Дедић

Арсен Дедић, шансоњер и кантаутор
Арсен Дедић, шансоњер и кантаутор

Подаци
Датум рођења 28. јул 1938.
Место рођења Шибеник (Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија)
Активан период 1969 - данас
Инструмент Вокал
Занимање Певач, композитор
Званични веб-сајт http://www.arsen.hr

Арсеније Дедић – Арсен (Шибеник, 28. јул 1938), хрватски певач српског порекла, композитор, песник, аранжер, текстописац, кантаутор и музичар.

Живот[уреди]

Уметник у младости[уреди]

Арсен Дедић је аутентичан зачетник ауторске песме и литерарне шансоне. Својим радом је извршио посредан, али значајан утицај на рок сцену у Југославији. Рођен је 1938. у Шибенику од оца Јована и мајке Јелке. Музику почиње да учи у осмој години. Прво је почео да свира флауту и клавир.[1] Већ са петнаест година свира у позоришном оркестру и са оцем у Шибенској народној глазби. Паралелно је у музичкој школи учио флауту. Средином педесетих година почиње да објављује поезију у „Полету“, „Књижевним новинама“ и сплитском „Видику“. По завршетку гимназије 1957. године сели се у Загреб, уписује Правни факултет и средњу музичку школу, а затим и Музичку академију на којој дипломира 1964. године. Крајем педесетих, Дедић почиње са својим првим композиторским радовима везаним за класичну музику, али пише и текстове за забавну музику под псеудонимом Игор Кримов. Уједно приступа вокалним групама Prima, Sirynx, Загребачки вокални квартет и Melos, откривајући богатство шансоне и канцоне. Са њима снима плоче на којима су препеви страних хитова. Прву плочу објавио је са љубљанским Диксиеланд ансамблом и на њој су «Заплеши твист», препев «Let`s twist again» Чаби Чекера (Chubby Checker) и „Рођена за мене“ или "Nata per me" Адријана Челентана (Adriano Celentino). Године 1961. открива италијанског аутора Ђина Паолија (Gino Paoli), доживљава »шок идентификације» који ће утицати на јачање ауторске сигурности током даљег рада. Као комплетан аутор први пут се представља 1963. године када на Сплитском фестивалу изводи песму „Онај дан“. Затим први пут објављује своју песму »Невољен», а на том синглу се налази и „Окус соли“, обрада Паолијевог хита. Од 1959. до 1964. године ради као музички сарадник на ТВ Загреб, а затим прелази у слободне уметнике.[2]

Аутентични југословенски кантаутор[уреди]

Током шесдесетих година каријеру везује за фестивале, нижући серију евергрин композиција и односећи награде са лакоћом. Први солистички концерт одржао је децембра 1965. године у београдском Дому синдиката. Временом се повлачи са фестивала и оријентише се на снимање цењених плоча. Први LP „Човек као ја“, објављен 1969. године, доноси ретроспективу најбољих песама као што су "Moderato cantabile", „Кућа поред мора“, „Бит ћеш увек моја“, „Све што знаш о мени“ и друге. Следећи LP „Арсен II" само потврђује његове високе квалитете, доносећи, „О младости“, „Не плачи“, „Таквим сјајем може сјати“. Дупли албум "Homo volans" објављен 1973. године дефинитиво му одређује централну кантауторску позицију кроз песме „Твоје нежне године“, „Лаку ноћ музичари“, „Модра ријека“. Уносећи временом у своју романтику елементе ироније и сатире, Дедић током седамдесетих снима кључне ауторске плоче, али се огледа и на другим пољима. Ради плоче за децу, примењену музику, компонује на текстове песника, а његове песме изводе Драго Млинарец, Бијело Дугме, Јосипа Лисац, Сребрна крила, Здравко Чолић и многи други. Такође, редовно компонује за супругу Габи Новак која често гостује на његовим плочама и наступима. Сарадњу са новим генерацијама продубљује током осамдесетих радећи препеве са словеначког, песама Андреја Шифера, Зорана Предина и других. Са Предином снима заједничку плочу «Свједоци приче» на којој се ауторски допуњују, нудећи другачије читање својих ранијих песама. У песми «Домовина» придружио им се Бора Ђорђевић са којим су 1989. године заједно наступали у више наврата. Године 1993. Дедић после дуже паузе објављује плочу «Тихи обрт» на којој уз Габи Новак учествује и њихов син Матија који свира клавир. У песмама „Између нас рат је стао“, „Мирис јефтине хране“, „Мајка храброст“, „Моцартова година 1991." Дедић на убедљив начин поетски прелама ратне рефлексије.

Следећи ЦД нуди помало неочекивану ретроспективу. Наиме, Дедић је 1961. године почео да пише текстове за далматинске песме, тако да су неке од њих, као „Вратије се Шиме“, „Машкаре“, „Цвите моја“, временом добиле атрибут народних. Од 1970. године почео је да компонује музику и пише текстове за шибенске клапе, а често је радио и на стихове Ујевића, Гулина, Билића и других. Од око четрдесет песама које су тако настале Дедић је за ЦД «Ко ово море платит» направио избор од двадесет далматинских песама снимљених од 1973. до 1995. године. Уз њега и Габи певају клапе Шибеник, Бонаца, Маслина, Носталија, Калафат. Године 1997. објављује ЦД „Министарство страха“ и у песмама „Твоје тијело, моја кућа“, „Министарство страха“, „Ратни профитери“ и другим гради горку, али емотивну атмосферу сличну оној коју је забележио на плочи „Тихи обрт“.

Успеси и награде[уреди]

Током каријере, Дедић је писао музику за позориште, филм и ТВ драме. Године 1968. глумио је у филму "Вишња на Ташмајдану“ редитеља Столета Јанковића. Прву књигу поезије „Брод у боци“ Дедић је објавио 1971. године и она је доживела бројна издања и импресиван тираж од осамдесет хиљада примерака, што не треба да чуди, будући да је песма „Не дај се Инес“ била прихваћена од свих генерација. Са Матијом Скурјенијем је објавио књигу за децу „Замишљено пристаниште“ (1975.), па «Народне пјесме» (1979.), "Canto e poesia" (1983.), са фотографом Томиславом Рисићем „Загреб и ја се волимо тајно“ (1986.) и „Хотел Балкан“. Публициста Игор Мандић је 1983. године о њему објавио књигу „Арсен“. Крајем 1997. године Дедић је објавио књигу „Стихови“ у којој су сакупљени материјали из његових књига, ако и нове песме. За свој рад Дедић је добио бројене награде од којих су посебно цењене италијанске I premi Tenzo и Jacques Brel за допринос ауторској песми у Европи.

Фестивали[уреди]

  • 1963. Београдско пролеће - Сада не
  • 1964 - Југословенски избор за Песму Евровизије - Одлучи се
  • 1964. Сплит - Кућа поред мора
  • 1964. Загреб - Moderato cantabile
  • 1966. Опатија - Тамара
  • 1967. Београдско пролеће - Далеко, далеко
  • 1967. Песма лета - Ако си пошла спат
  • 1967. Опатија - Ни ти, ни ја
  • 1968. Ваш шлагер сезоне - Долази дан твог вјенчања
  • 1968. Песма лета - Твоја рука
  • 1968. Сплит - То је мој свијет
  • 1969. Београдско пролеће - Све што знаш о мени
  • 1969. Сплит - Враћам се
  • 1969. Загреб - Празна обећања
  • 1970. Ваш шлагер сезоне - Све било је музика
  • 1970. Загреб - Дјевојка за један дан
  • 1971. Београдско пролеће - Не плачи
  • 1971. Загреб - Милена
  • 1973. Загреб - Модра ријека
  • 1982. Загреб - Дида мој
  • 1989. Загреб - Научила ме

Синглови[уреди]

  • Маргаре/Што да вам причам /Последња ноћ /Моје руке (Југотон)
  • Цигарета/ То сам ја /Цесте у ноћи /Доста је тога (ПГП РТБ 1963)
  • Писмо војника /Окус соли /Евелзн /Невољен (ПГП РТБ 1963)
  • Мој пријатељ /Циркус /Писмо (Јутотон 1964)
  • Сањам те /Вера Павладољска/ Човек као ја/ Кад сви оду (Југотон 1966)
  • Кад би сви људи на свијету /Давне кише/ Пјевам да ми прође вријеме /Два пријатеља (ПГП РТБ)
  • Балада о птицама /Балада о земљи /Јесења балада/ Балада о звонару (ПГП РТБ)
  • То је мој свијет /Разговарам са морем/ Прича о Marinelli /Снијег (Југотон 1968)
  • Све што знаш о мени /Хвала ти (Југотон)
  • Враћам се /Као рпијатељи (Јутогон 1969)
  • Празна обећања /Повечерје (Југотон 1969)
  • Мајко моја/ Пут у рај /Стране свијета /Свега ми је доста (Југотон 1971)
  • Све било је музика /Девојка за један дан (Југотон 1970)
  • Милена/ Заједно (Helidon i Alta)
  • Vse ceste vodijo v Rim/ Моја мала из Љубљане (Helidor)
  • Прва љубав /Сине мој (Студио Б)
  • Чермешина /Ја сам ту/ Мама/ Коме (Мелодија)

Албуми[уреди]

Компилације[уреди]

Филмографија[уреди]

  • Шкољка шуми 1990.
  • Стела 1990.
  • Глембајеви 1988.
  • Сунцокрети 1988.
  • Anticasanova 1985.
  • Од петка до петка 1985.
  • Тајна старог тавана 1984.
  • Влаком према југу 1981.
  • Пјевам дању, пјевам ноћу 1981.
  • У регистратури 1974.
  • Жива истина 1973.
  • Жута 1972.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Милутин Дедић господар ветрова: Кућа за облаке“ (на ср). Илустрована Политика (Број 2396, 18. децембар 2004. ). 18. 12. 2004. Приступљено 27. 5. 2012.. 
  2. ^ Ilustrovana Yu Rock enciklopedija 1960-1997, Petar Janjatović, Geopoetika

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :