Арсен Карађорђевић
| Арсен Карађорђевић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 16. април 1859. |
| Место рођења | Темишвар (Аустроугарска) |
| Датум смрти | 19. октобар 1938. |
| Место смрти | Париз (Француска) |
| Порекло | |
| Династија | Карађорђевићи |
| Отац | Александар Карађорђевић |
| Мајка | Персида Ненадовић |
| Породица | |
| Супружник | Аурора Павлова Демидов |
| Деца | Павле Карађорђевић |
Арсен Карађорђевић (Темишвар, 4/16. април 1859 — Париз, 19. октобар 1938) је био син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра Првог Ослободиоца.
[уреди] Биографија
Школовао се у Паризу и Петровграду где је и добио високо војничко образовање, на Константинској официрској академији. Академију је заврио са чином коњичког потпуковника 1877. године после чега је служио у Руској војсци.
Од 1883. до 1885. године служио је као официр француске војне експедиције у Тонкину. Током борби био је рањаван али је показао изванредну храброст о којој је писала тадашња француска штампа. Четри наредне године проводи у Петровграду а онда ступа у Легију странаца. Поред храбрости показао је и изванредно командовање.
Оженио се кнегињом Аурором Павловом Демидов ди Сан Донато 1. маја 1892. године у Кијеву и са њом имао сина Павла. 1895. се развео од кнегиње Ауроре, која је 1905. преминула. Сина Павла поверавају кнезу Петру који је живео у Женеви.
У руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком. У боју код Мукдена исказује велику храброст и била одликован највишим руским одликовањем - златном сабљом и бива унапређен у чин генерала, начелника кавалериске дивизије.
У мају 1911. приступа организацији "Црна рука".
У Првом и Другом балканском рату учествовао је као командант коњичке дивизије и борио се, као и увек у првим редовима, у биткама код Куманова, Брегалнице и Битоља. Након показане храбрости био је беома популаран у народу да је чак постао проблем за краља Петра I, који је затражио да му се нареди да оде из Србије. Разочаран одлази у Русију где поново учествује у борбама и то као генерал Царске гарде.
Након октобарске револуције бива ухапшен и суди му се пред тзв. совјетски суд грађана и војника. Након ослобађајуће пресуде напушта Русију и остатак живота проводи у Француској. Задњи пут борави у Београду након атентата на краља Александра.
Био је учесник девет ратова и имао је четрнаест двобоја. Од свих официра у нашој историји имао је највећи број одликовања.
Након смрти у Паризу, његов син, тада први намесник, уз највише државне почасти сахранио га је у крипти цркве Св. Ђорђа на Опленцу.
| Арсен | Отац: Александар Карађорђевић, кнез |
Деда (по оцу): Ђорђе Петровић Карађорђе, Вожд Србије |
Прадеда: Петар |
| Прабаба: Марица Живковић |
|||
| Баба (по оцу): Јелена Јовановић |
Прадеда: Никола Јовановић |
||
| Прабаба: Босиљка Јовановић |
|||
| Мајка: Персида Карађорђевић, кнегиња |
Деда (по мајци): Јеврем Ненадовић, војвода |
Прадеда: Јаков Ненадовић |
|
| Прабаба: ? |
|||
| Баба (по мајци): Јованка Ненадовић |
Прадеда: Младен Миловановић |
||
| Прабаба: ? |
