Артемије Радосављевић
| Артемије (Радосављевић) | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 15. јануар 1935. |
| Место рођења: | Лелић (Краљевина Југославија) |
Артемије (световно Марко Радосављевић; село Лелић у близини Ваљева, 15. јануар 1935) је рашчињени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.
Епископски чин му је одузет 19. новембра 2010, и враћен је у чин монаха.
Садржај |
Биографија
Артемије (Радосављевић) је рођен у селу Лелић, које је и родно село Светог владике Николаја. У младости се упознао са Светим Јустином Поповићем који је у то време живео у манастиру Ћелије. Свети Јустин Поповић га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.
По завршетку Теолошког факултета у Београду уписао је последипломске студије у Атини где је са успехом одбранио докторску дисертацију са темом: „Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику)“.[1] Потом се повлачи у манастир Црна Река где проводи тринаест година. Изабран је за епископа рашко-призренског у мају 1991. године.
Епископ
Приликом посете потпредседника Сједињених Држава, Џоа Бајдена, епископ Артемије није дао благослов за Бајденову посету манастиру Високи Дечани, издајући оштро срочено саопштење насловљено „Дечани и Бондстил — најпре Тадић сада Бајден“, али је Свети архијерејски сабор СПЦ ту одлуку поништио и изразио жаљење због ње. [2]
Свети архијерејски синод Српске православне цркве је 13. фебруара 2010. привремено разрешио епископа Артемија од управљања Рашко-призренском епархијом. Разлог је био испитивање финансијско-материјалног вођења послова те епархије. Администратор епархије је постао умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.[3] Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на редовном пролећном заседању 2010. године разрешио и умировио епископа Артемија. Епископ Артемије је задржао владичански и архијерејски чин, али без права управљања епархијом.[4] Од суботе 26. јуна 2010. живио је у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори.[5]
Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 19. новембра 2010, одузет му је епископски чин, и враћен је у чин обичног монаха, с образложењем да је заједно са својим следбеницима „крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске православне цркве“.[6][7]
Упркос томе што му је одузет епископски чин, монах Артемије се представља као „епископ рашко-призренски у егзилу“, облачи владичанске одежде и „служи“ архијерејску литургију заједно са својим присталицама у тзв. Цркви Светог Јована у шумадијском селу Љуљаци.
Извори
- ^ Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν. Αθήνα, 1975 — Делови из ове докторске дисертације објављени су на српском у часопису Свети Кнез Лазар бр. 12 до броја 17 (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику) — English version: Why Did God Become Man? The Unconditionality of the Divine Incarnation. Deification as the End and Fulfillment of Salvation According to St. Maximos the Confessor — Source: Τὸ Μυστήριον... [The mystery of salvation according to St. Maximos the Confessor] (Athens: 1975), pp. 180-196
- ^ СПЦ поништио Артемијеву одлуку. Б92, 20. мај 2009. Приступљено 20.5.2009.
- ^ Саопштење за јавност Светог архијерејског синода поводом покретања поступка утврђивања канонске одговорности епископа Артемија
- ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ. www.spc.rs.
- ^ Đ. Vukmirović. Артемије у Шишатовцу („Вечерње новости“, 26. јун 2010). Novosti.rs. Приступљено на дан 27. 4. 2012.
- ^ Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве - 19. новембра 2010. године. spc.rs.
- ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ. spc.rs.
Библиографија
- Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν. Αθήνα, 1975 — Делови из ове докторске дисертације објављени су на српском у часопису Свети Кнез Лазар бр. 12 до броја 17 (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику) — English version: Why Did God Become Man? The Unconditionality of the Divine Incarnation. Deification as the End and Fulfillment of Salvation According to St. Maximos the Confessor — Source: Τὸ Μυστήριον... [The mystery of salvation according to St. Maximos the Confessor] (Athens: 1975), pp. 180-196
- ПРОБЛЕМ НЕУСЛОВЉЕНОСТИ ИЛИ УСЛОВЉЕНОСТИ ОВАПЛОЋЕЊА БОГА ЛОГОСА (По светом Максиму Исповеднику) — Богословље бр. 1-2, 1983, стр. 95 - 105
- Српска Црква против екуменизма — Научни скуп „Екуменизам – настанак, очекивања, негирања“, 20 - 24. септембра 2004, Солун. Преузето из: Свети кнез Лазар, број 47 (3/2004), Грачаница, 2004, 29-46.
Спољашње везе
- Интервју са владиком Артемијем („Глас јавности“ од 18. октобра 2006)
- Владика Артемије против поделе Косова и Метохије („Блиц“ 15. август 2007)
- Притисци за смену Артемија („Политика“, 11. фебруар 2010)
- Писмо Владије Артемија
- Борба за веру
- Артемије добио свој манастир („Ало“, 30. новембар 2010)
| Претходник: Павле |
епископ рашко-призренски | Наследник: Теодосије |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
