Артур Зајс-Инкварт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артур Зајс-Инкварт

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 22. јул 1892.
Место рођења Стонаров (Моравска, Аустроугарска, сада Чешка)
Датум смрти 16. октобар 1946.
Место смрти Нирнберг (Немачка)
Вероисповест Католичка
Политичка партија Нацистичка партија
Деца 3
Мандат(и)
16. канцелар Аустрије
11. март 1938. — 15. март 1938.[1]
Председник Вилхелм Миклас
Претходник Курт фон Шушниг
Наследник Аншлус (Адолф Хитлер као
шеф државе и канцелар Велике Немачке).
Карл Ренер
Рајхкомесар Холандије
18. мај 1940. — 8. мај 1945.[2]
Претходник Александер фон Фалкенхаусен
Наследник нико
Министар иностраних послова Трећег рајха
30. април 1945. — 2. мај 1945.
Председник Карл Дениц
Претходник Јоахим фон Рибентроп
Наследник Луц Граф Шверин фон Крозиг

Артур Зајс-Инкварт (нем. Arthur Seyß-Inquart; Стонаров, 22. јул 1892Нирнберг, 16. октобар 1946) је био истакнути правник, а касније званичник нациста у Аустрији пре окупације од стране Немачке и Трећег рајха у Пољској и Холандији. На Нирнбершком процесу, Зајс-Инкварт је проглашен кривим за злочине против човечности и касније је погубљен.


Биографија[уреди]

Рана младост[уреди]

Родио се у Стонарову, градићу у Моравској, тада делу Аустроугарске. На рођењу, презиме му је Зајтих[3], по оцу Чеху који је био директор школе (мајка му је била Немица).1907. године његова породица сели се у Аустрију и мења презиме у Зајс-Инкварт. Студирао је право на Бечком универзитету, и дипломирао је 1917. године. На почетку Првог светског рата, у августу 1914. пријавио се у аустроугарску војску. Био је на фронтовима у Русији, Румунији и Италији. Више пута је био одликован за храброст, а дипломирао је док се опорављао од повреда.
1911. упознаје Гетруд Машку и жени је 1916. године. Пар је имао троје деце.

Политичка каријера[уреди]

Након рата је почео радити као адвокат, а 1921. је отворио и своју праксу. Током раних година Прве аустријске републике био је близак са Патриотским фронтом. Као успешан адвокат био је позван у кабинет канцелара Енгелберта Долфуса 12. марта 1933. године. После Долфусовог убиства 25. јула 1934. постао је државни саветник док је канцелар био Курт фон Шушниг. У почетку није био члан Нацистичке партије, али је био наклоњен многим њиховим ставовима и акцијама.[4] До 1938. Зајс-Инкварт се придружио нацистима када је увидео какве ће бити политичке струје у ближој будућности.

Аншлус[уреди]

Артур Зајс-Инкварт са Адолфом Хилером у Бечу 1938.

После преговора у Берхтесгадену 12. фебруара између Курт фон Шушнига и Хитлера, Зајц- Инкварт је постављен за министра унутрашњих послова од стране Шушнига[5], али тек након претње Хитлера да ће извршити војну инвазију на Аустрију уколико тај захтев не буде био испуњен. 11. марта 1938., пошто је био суочен са претњама Немачке о инвазији да би био спречен референдум на којем би грађани гласали о приступању Аустрије нацистичкој Немачкој, Шушниг је дао оставку на место канцелара, а на то место је именован Зајс-Инкварт од стране председника Вилхелма Микласа. Следећег дана немачке трупе су прешле границе Аустрије на телеграфски позив Зајс-Инкварта Хитлеру[6]. Тај позив је служио као званични извештај како би се касније оправдала ова акција у очима међународне заједнице. У годинама после рата се говорило да тај позив није ни постојао, већ је служио само као оправдање.[7]. Зајс-Инкварт је такође приликом уласка немачких трупа преко радиа говорио грађанима Аустрије да не пружају отпор Хитлеровим војницима, јер ће им они донети срећу.[5] Тек 13. марта 1938., када је било сигурно да ће се Аустрија прикључити Трећем рајху, Зајс-Инкварт се учланио у Нацистичку партију.[8]

Шеф нацистичке Аустрије и јужне Пољске[уреди]

Зајс-Инкварт је потписао закон којим Аустрија постаје провинција Немачке 13. марта 1938. Са Хитлеровим допуштењем остао је шеф новостворене нацистичке Аустрије. Његов главни министар био је Ернст Калтенбрунер. Зајс-Инкварт је такође добио почасан чин СС-а Gruppenfuhrer, а у мају 1939. постао је министар без портфеља у Хитлеровој влади.

После инвазије на Пољску Зајс-Инкварт је постао административни шеф за јужну Пољску, али није преузео ту функцију док се није основало Генерално губернаторство где је постао вицегувернер Хансу Франку[9]. Тврди се да је био укључен у премештањеу пољских Јевереја у гетое и заплењивању стратешких залиха.

Рајхкомесар Холандије[уреди]

После капитулација земаља Бенелукса, Зајс-Инкварт је постављен за рајхкомесара окупиране Холандије у мају 1940. Био је задужен за цивилну администрацију, за стварање блиске економске сарадње са Немачком и за брањења интереса Рајха. Подржао је стварање национал-социјалистичке партије у Холандији која је створила помоћну полицију нацистима. Друге политичке партије су биле забрањене крајем 1941. године, а већина предратних државних службеника је било затворено. Управљање земљом је у великој мери лично контролисао Зајс-Инкварт. Увео је мере за борбу против отпора када је штрајк широких размера захватио Амстердам, Арнем и Хилверсум у мају 1943. Тада се усвојене специјлне пресуде војног суда и колективна казна од 18 милиона гулдена је изречена. Међутим, на лето исте године 6.200 холандских доктора је ступило у штрајк, па је Зајс-Инкварт издао наређење да се доктори затворе. Више стотина доктора је ухапшено, што је допринело да у Холандији уопште није било медицинских услуга неколико недеља. Убрзо потом, због страха Немаца од епидемија, доктори су убрзо и пуштени на слободу[10]. До ослобођења Холандије Зајс-Инкварт је одобрио погубљење од око 800 људи, мада неки извештаји говори да је та бројка била и дупло већа. Од јула 1944. већина Зајс-Инквартових овлашћења су пренета на војну команду у Холандији и Гестапо, иако је он и даље имао велики утицај.

У Холандији су постојала четири већа концентрациона логора: Фехт, Амерсфорт, Вестерборк и Емен[11]. Такође је било и више мањих логора које је контролисала војска, полиција, СС-овци и администрација Зајс-Инкварта. Укупно је око 530.000 холандских цивила противољно радило за Немце од којих је њих 250.000 послато у Немачку на присилан рад. Постојао је и неуспели покушај Зајс-Инкварта да у Немачку шаље само раднике који имају 21-23 године, а 1944. се оглушио о наређење да пошаље још 250.000 радника из Холандије и те године их је послао само 12.000.

Зајс-Инкварт је био непоколебљив антисемиста. У року од неколико месеци од доласка на власт у Холандији преузео је мере да избаци Јевреје из владе, медија и водећих позиција у индустрији. Антијеврејске мере су појачане 1941. године. Те године је било регистровано око 140.000 Јевреја, прављени су гетои у Амстердаму, транзитни логор у Вестерборку. Фебруара 1941. 600 Јевреја је послато у Бухенвалд и Маутхаузен. Касније су холандски Јевреји слати у Аушвиц. Од 140.000 холандских Јевереја само њих 30.000 је преживело Холокауст.

Када је Хитлер извршио самоубиство 30. априла 1945. године, Зајс-Инкварт је прогласио стварање нове Немачке владе под адмиралом Карлом Деницом, у којој је он био нови министар иностраних послова. То је била и жеља у Хитлеровом тестаменту. На том месту је наследио Јоахима фон Рибентропа, који је одавно изгубио Хитлерову подршку. То је било признање за високо мишљење које је Хитлер имао о Зајс-Инкварту, у време када га је већина кључних поручника и официра напуштало. У условима у којима је створио нову владу, није ни било изненађење што Зајс-Инкварт с њом ништа није постигао. Ухапшен је убрзо по завршетку рата. Деницева влада није трајала ни 20 дана.

Када су савезници ушли у Холандију крајем 1944. године нацисти су хтели да изведу политику спаљене земље, захваљујући којој је спаљено неколико лука и докова. Зајс-Инкварт је, међутим, у договору са министром наоружања Албертом Шпером увидео узалудност таквих радњи, а са прећутним пристајањем већине војних команданата у великој мери је ограничено изврашавење наредби о спаљеној земљи[9]. Када је насупила несташица хране у Холандији у зиму 1944.-1945., Зајс-Инкварта су успели да убеде савезници да дозволи савезничким авионима да избаце храну гладним људима који су се налазили на окупираној територији у северозападу земље. Иако је знао да ће изгубити рат, Зајс-Инкварт није хтео да се преда.

Остао је рајхкомесар Холандије до 8. маја 1945. када су га канадски морнари ухапсили после састанка са Денцингом.

Нирнбершки процес[уреди]

Артур Зајс-Инкварт на Нирбершком процесу.

На Нирнбершком процесу се суочио са четири тачке оптужбе:

  1. Учествовање у заједничком плану или завери за спровођење злочина против мира............. Ослобођен оптужби[9].
  2. Планирање, започињање и вођење агресорских ратова и других злочина против мира........ Проглашен кривим[9].
  3. Ратни злочини................................................................................................................................................ Проглашен кривим[9].
  4. Злочини против човечности........................................................................................................................ Проглашен кривим[9].

Када је чуо своју пресуду да је осуђен на смртну казну вешањем рекао је: "Смрт вешањем... па, с обзиром на читаву ситуацију, нисам ни очекивао ништа друго. У реду је"[12].
Обешен је 16. октобра 1946. у 54. години заједно са још десет окривљених. Био је последњи који је обешен, у 2:57 ујутру. Последње речи су му биле: "Надам се да је ово погубљење последњи чин Другог светског рата и да је свет извукао поуку да мир и разумевање треба да владају међу људима. Ја верујем у Немачку."[13]

Тело Зајс-Инкварта после вешања


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ ((en))"Активности у Аустрији“, Приступљено 10. 4. 2010.
  2. ^ ((en))"Позиције које је држао Зајс-Инкварт“, Приступљено 10. 4. 2010.
  3. ^ Persico (1994).
  4. ^ Л. Л. Шнајдер, Енциклопедија Трећег рајха (1976), МекГрав-Хил, стр. 320
  5. ^ а б ((en))"Аустрија је готова“, Time, 21. 3. 1938., Приступљено 10. 4. 2010.
  6. ^ ((en))"Аншлус“, Приступљено 10. 4. 2010.
  7. ^ ((en))"Суђење немачким војним криминалцима“, Приступљено 10. 4. 2010.
  8. ^ ((en))"Пресуда Зајс-Инкварту, Приступљено 10. 4. 2010.
  9. ^ а б в г д ђ ((en))"Криминалне активности Зајс-Инкварта“, Приступљено 10. 4. 2010.
  10. ^ ((en))"Холандски доктори у штрајку“, Time, 23. 8. 1943., Приступљено 11. 4. 2010.
  11. ^ ((en))"Локација кампова у Холандији“, Приступљено 10. 4. 2010.
  12. ^ Г. М. Гилберт, Нирнбершки дневник (1947), Фарар Штраус, стр. 433.
  13. ^ ((en))"РАТНИ ЗЛОЧИНИ: Ноћ без зоре“, Time, 28. 10. 1946., Приступљено 11. 4. 2010.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Артур Зајс-Инкварт



Претходник:
Курт фон Шушниг
Канцелар Аустрије
(11 - 15. март 1938)
Наследник:
Аншлус
после ослобођења:
Карл Ренер
Претходник:
Александер фон Фалкенхаусен
Рајхкомесар Холандије (1940—1945) Наследник:
нико
Претходник:
Јоахим фон Рибентроп
Министар иностраних послова Трећег рајха (1945.) Наследник:
Лутз Граф Шверин фон Крозиг
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}