Артур Комптон
| Артур Комптон | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Место рођења | Вустер (САД) |
| Датум смрти | 15. март 1962. |
| Место смрти | Беркли (САД) |
| Рад | |
| Поље | Физика |
| Школа | Вустер колеџ Универзитет Принстон |
| Ментор | Овен Виланс Ричардсон  H. L. Cooke |
| Институција | Вашингтон унеиверзитет у Сент Луису |
| Познат по | Комптонов ефекат Комптонова дужина Комптоново расејање КОмптонова таласна дужина Комптонов помак |
| Награде | Нобелова награда за физику (1927) |
| Напомене | Син је Елијаса Комптона, брат је Вилсона Комптон и Карла Тејлора Комптона, и отац Џона Џозефа Комптона. |
Артур Холи Комптон (енгл. Arthur Holly Compton; 10. септембар 1892 — 15. март 1962.), је амерички физичар који је добио Нобелову награду за физику за проналазак Комптоновог ефекта 1922. године. Комптонов ефекат је промена таласне дужине високоенергијског електромагнетног зрачења приликом расејања са електрона. Откриће Комптоновог ефекта је потврдило да електромагнетно зрачење има и таласне и честичне особине (таласно-честични дуализам), што је једно од основних начела квантне теорије.
Садржај |
[уреди] Биографија
Комптон је рођен у Вустеру, Охајо, образовао се на Вустер колеџу и Универзитету Принстон, предавао је на универзитету у Минесоти а 2 године је био истраживачки радник друштва Вестингхаус. Године 1923. постаје професор физике на универзитету у Чикагу. Док је био на Универзитету у Чикагу, управљао је лабараторијом у којој је извршена прва нуклеарна ланчана реакција (Енрико Ферми- 1942.). Суделовао је на изради атомске бомбе. 1945. – 1953. ректор је универзитета у Вашингтону а од 1954. је радио као професор филозофије.
[уреди] Истраживања
Комптон се бавио проучавањем ренгенског зрачења, као и проучавањем космичког зрачења. 1941. године у позицији вође строго тајног пројекта покушавао је да рачунски одреди смештање урана у графит за развијање ланчане реакције. Поред тога је учествовао у конструкцији првог реактора и у пројекту атомске бомбе
[уреди] Став према атомској бомби
Комптон је био убеђен да САД мора да начини све да би спречила да се атомска бомба не нађе у рукама тоталитарних режима. Године 1946. „Морални значај атомске бомбе“ (the Moral Meaning of the Atomic Bomb) написао је препоруке како да се обезбеди мир у свету. По њему ваздушне снаге које су снабдевене атомским бомбама треба да се разместе свугде по свету и то брзо јер ће монопол америке на атомско наоружање кратко трајати. Сматрао је да је дужност САД да одржава одређену светску политику мира.
[уреди] Чланци
- Compton, Arthur, "A Quantum Theory of the Scattering of X-Rays by Light Elements". (aip.org)
[уреди] Спољашње везе
- Find-A-Grave profile for Arthur Compton
- Annotated bibliography from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues
- Biographical entry at Washington University in Saint Louis
