Артур Комптон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артур Комптон

Time Cover Arthur H Compton.jpg
Артур Комптон на насловној страни магазина Тајм 13. јануара 1936.

Општи подаци
Датум рођења 10. септембар 1892.
Место рођења Вустер (САД)
Датум смрти 15. март 1962.
Место смрти Беркли (САД)
Рад
Поље Физика
Школа Вустер колеџ
Универзитет Принстон
Ментор Овен Виланс Ричардсон Nobel prize medal.svg
H. L. Cooke
Институција Вашингтон унеиверзитет у Сент Луису
Познат по Комптонов ефекат
Комптонова дужина
Комптоново расејање
КОмптонова таласна дужина
Комптонов помак
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1927)
Напомене Син је Елијаса Комптона, брат је Вилсона Комптон и Карла Тејлора Комптона, и отац Џона Џозефа Комптона.

Артур Холи Комптон (енгл. Arthur Holly Compton; Вустер, 10. септембар 1892Беркли, 15. март 1962) је био амерички физичар који је добио Нобелову награду за физику за проналазак Комптоновог ефекта 1922. године. Комптонов ефекат је промена таласне дужине високоенергијског електромагнетног зрачења приликом расејања са електрона. Откриће Комптоновог ефекта је потврдило да електромагнетно зрачење има и таласне и честичне особине (таласно-честични дуализам), што је једно од основних начела квантне теорије.

Биографија[уреди]

Комптон је рођен у Вустеру, Охајо, образовао се на Вустер колеџу и Универзитету Принстон, предавао је на универзитету у Минесоти а 2 године је био истраживачки радник друштва Вестингхаус. Године 1923. постаје професор физике на универзитету у Чикагу. Док је био на Универзитету у Чикагу, управљао је лабораторијом у којој је извршена прва нуклеарна ланчана реакција (Енрико Ферми- 1942.). Суделовао је на изради атомске бомбе. 1945. – 1953. ректор је универзитета у Вашингтону а од 1954. је радио као професор филозофије.

Истраживања[уреди]

Комптон се бавио проучавањем ренгенског зрачења, као и проучавањем космичког зрачења. 1941. године у позицији вође строго тајног пројекта покушавао је да рачунски одреди смештање урана у графит за развијање ланчане реакције. Поред тога је учествовао у конструкцији првог реактора и у пројекту атомске бомбе

Став према атомској бомби[уреди]

Комптон је био убеђен да САД мора да начини све да би спречила да се атомска бомба не нађе у рукама тоталитарних режима. Године 1946. „Морални значај атомске бомбе“ (the Moral Meaning of the Atomic Bomb) написао је препоруке како да се обезбеди мир у свету. По њему ваздушне снаге које су снабдевене атомским бомбама треба да се разместе свугде по свету и то брзо јер ће монопол америке на атомско наоружање кратко трајати. Сматрао је да је дужност САД да одржава одређену светску политику мира.

Чланци[уреди]

Спољашње везе[уреди]