Артур Краван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артур Краван

{{{опис_слике}}}

Личне информације
Датум рођења 22. мај 1887.
Место рођења Лозана (Швајцарска)
Датум смрти 1918.
Место смрти Салина Круз (Мексико Мексико)
Држављанство Застава Сједињених Америчких Држава САД
Спортске информације
Спорт Бокс

Артур Краван (енгл. Arthur Cravan; рођен 22. маја 1887. у Лозани — последњи пут виђен крајем 1918. у Мексику) је био амерички боксер, песник и херој дада културе у Француској и истицао се као прототип чистог дадаистичког понашања.

Кратка биографија[уреди]

Мало се зна о Кравану (чије је право име било Фабијан Авенариус Лојд) пре него што је емигрирао у Париз 1912. као издавач малог полемичког часописа названог „Maintenant“.

Краван је био „примитиван“; његово издавање за боксера, његова претерана вулгарност, стихијски карактер његових јавних провокација угрожавали су, понекад чак и физички, углађеност која је бранила буржоаске конвенције. Многима у Паризу је био познат као Американац, али он је у ствари рођен у Лозани од британских родитеља. Одлично је говорио енглески, француски и немачки, био је наклоњен манирима енглеског аристократе (тврдио је да је он нећак Оскара Вајлда), исто колико и манирима америчког чврстог момка. За време рата се хвалио да је „дезертер кога тражи седамнаест нација“.

Часопис „Maintenant“[уреди]

„Maintenant“, који је штампан на увијеном папиру, понекад је сам Краван продавао по улицама. Часопис је излазио нередовно од 1912. до 1915. и објављивао је малим делом поезију, а већим делом отворене, често дрске и простачке „критике“. Његово агресивно расположење предсказало је исту појаву у дада часописима каснијих година. У посебном издању посвећеном „Salon des Independents“-у 1914, Краванове антиестетске критике избиле су на површину у жестоком нападу на мноштво водећих авангардних сликара и песника. То је довело до свађе са многим увређеним уметницима и до тога да га је Гијом Аполинер изазвао на двобој. Кравана су мало бринуле претње, јер је био неизмерно висок и тежак и поносио се својом боксерском срчаношћу. Али, и то се променило после две године у Мадриду, на једном ревијалном мечу, када га је нокаутирао први црни шампион у тешкој категорији Џек Џонсон.

Дада манифестације[уреди]

Стварању мита о Кравану допринеле су прото-дада манифестације са којима је он почео у Паризу 1914, и у Њујорку три године касније. Прва је била одржана у „Salle des Societes Savantes“ на путу Дантон. На летку је објављено да ће Краван, „брутални критичар“, „говорити-боксовати-играти“, и да ће приказати нови „боксујући плес“ и „друге необичне нумере“ уз помоћ „црнаца-боксера-плесача“. Краван је отворио „перформанс“ испаљујући нехотице неколико пиштољских хитаца, а онда је „наизменично се смејући и бивајући озбиљан, изустио најсрташнија лудила против уметности и живота. Он је славио атлете (које је сматрао супериорнијим од уметника), хомосексуалце, пљачкаше Лувра и лудаке“, све то док је вређао гледаоце.

Први светски рат[уреди]

Са почетком рата Краван је тражио шведско држављанство (он се нашироко хвалио када је извршио „савршену пљачку“ јувелирнице у Швајцарској), а после одласка из Париза 1915. путовао је кроз централну Европу, показујући изванредну способност да прелази преко граница зараћених земаља. После боравка у Шпанији 1916, он одлази за Америку. Тамо је, под заједничким покровитељством Пикабиа и Дишана, уређено да Краван држи предавање у њујоршком Гранд центар паласу, где се априла 1917. одржала Прва годишња изложба Друштва независних уметника. У окупљеној светини било је пуно елегантно обучених људи, жељних да чују о најновијим активностима европске авангарде. Краван је ушао, видно пијан, и после отвореног псовања публике, почео је, на њихово запрепаштење, да скида своју одећу. Прекинула су га два полицајца која су му ставила лисице и одвукла га у полицијску станицу, где га је само интервенција колекционара Волтера Аренсберга спасла затвора. Дишан је, смешећи се задовољно, сматрао да је то било „изврсно предавање“.

Нестанак[уреди]

Ништа се о њему више није чуло од 1918. када је једног дана нестао из малог града на мексичкој обали.