Архангељск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Архангељск
Архангельск

Arkhangelsk view from Vysotka.jpg
Поглед на Архангељск

Грб
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Северозападни
Област Архангелска област
Основан 1584.
Статус града 1584.
Стара имена Новохолмогри, Новоархангељск, Архангелски град
Становништво
Становништво (2010) 348.716
Географске карактеристике
Координате 64°33′00″N 40°31′00″E / 64.55, 40.533333
Временска зона UTC+4
Надморска висина 3 м
Површина 294 км²
Архангељск на мапи Русије
{{{alt}}}
Архангељск
Архангељск на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Виктор Павленко
Позивни број +7 8182
ОКАТО код 11 401
Веб-страна www.arhcity.ru

Архангељск (рус. Архангельск) је град у Русији и административно средиште Архангелске области. Налази се на реци Северној Двини, близу њеног ушћа у Бело море на далеком северу европског дела Русије. Архангељск је био главна лука средњовековне Русије. Град се налази на крају 1.133 km дуге железничке пруге која иде преко Јарославља и Вологде. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 348.716 становника.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима Архангељска
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 5,0 5,2 12,1 25,3 30,2 33,0 34,4 33,4 27,7 18,3 9,7 5,8 34,4
Средњи максимум, °C −9,2 −7,7 −1,2 5,4 12,5 18,7 21,8 18,0 12,1 4,8 −2,5 −6,4 5,5
Средња температура, °C −12,8 −11,4 −5,5 0,4 6,9 13,0 16,3 13,1 8,2 2,3 −5,1 −9,7 1,3
Средњи минимум, °C −16,5 −15,1 −9,4 −3,9 2,2 7,7 11,3 8,9 5,1 0,1 −7,7 −13,4 −2,6
Апсолутни минимум, °C −45,2 −41,2 −37,1 −27,3 −13,7 −3,9 −0,5 −4,1 −7,5 −21,1 −36,5 −43,2 −45,2
Количина падавина, mm 38 29 30 30 49 61 73 70 61 67 53 46 607
Извор: Погода и климат


Историја[уреди]

Место где се данас налази Архангељск је Викинзима било познато као Бјармаланд. У 12. веку, Новгорођани су основали манастир аранђела Михаила на ушћу Северне Двине.

Године 1478. подручје је прешло под власт Московске кнежевине заједно са остатком Новгородске републике. Главно трговинско средиште у то време је било село Холмогорји, који се налазио нешто узводно.

Лука Архангелска 1896. године

Иван Грозни је 1555. дао повластице енглеским трговцима који су основали Друштво трговачких пустолова и који су почели слати бродове сезонски у естуарско ушће Северне Двине. Холандски трговци су исто почели да се појављивљују са својим бродовима у Белом мору. Године 1584. Иван Грозни је наредио оснивање насеља Нови Холмогорји (који ће касније бити преименован према оближњем манастиру посвећеног аранђелу).

У доба кад је Балтичко море било под надзором Шведске, Архангељск је био једина веза Московске кнежевине са морем, уз велику сметњу што је та лука зими била окована ледом. Домаће становништво, звано „поморји“, били су први људи који су истраживали трговачке руте према северном Сибиру, све до прекоуралског града Мангазеје и даље.

Петар Велики је 1683, кад је напунио тек десет година, наредио изградњу државног бродоградилишта у Архангељску. Годину касније, бродови Свјатоје Пророчество (Свето Пророчанство) и Апостол Павел (Апостол Павле), те јахта Свјатој Пјотр (Свети Петар) су једрили Белим морем. Упркос тим успесима, цар Петар Велики је схватио да ће Архангељски увек бити ограничен петомесечним ледом, па је након успешног похода против Шведске у балтичком подручју, основао град Петроград 1704.

Архангељск је почео заостајати у 18. веку, пошто је балтичка трговина бивала све важнија. Привреда му је живнула крајем 19. века, када је железничка пруга према Москви довршена и дрвни трупци постали главна извозна роба.

За време Првог и Другог светског рата, Архангељск је био главна лука преко које је стизала савезничка помоћ.

Архангељск се опирао бољшевичкој власти 1918—1920. године, и био је јако упориште белогардејаца, подупртих војном интервенцијом снага Антанте. Тада је у оквиру савезника у Архангељску било и око 4000 српских војника који су потпомогли руску Белу гарду.

У задње време, Архангељск је скренуо пажњу на себе када се догодила Архангелска експлозија 2004.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 348.716 становника, 7.335 (2,06%) мање него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
356.051[1] 348.716[2]

Знаменитости[уреди]

Михаил Ломоносов је пореклом из приморског села недалеко од Холмогорја. Њему у част, подигнут је споменик 1829. године, по нацртима Ивана Мартоса.

Споменик Петру Великом је подигнут 1914. године, према нацртима које је направио Михаил Антоколски 1872. године.

У Архангељску се налазе поморска школа, техничко свеучилиште и регионални музеј.

Привреда[уреди]

Архангељск је остао важна морска лука, с тим да је данас отворена целу годину, због веће ефикасности ледоломаца. Архангељск је важно средиште производње дрвних трупаца и рибарства.

Аркхангелск - један од главних научних и индустријских средишта Северозападне Русија - покрајини, богатој природним ресурсима: шумарство, рибарство, постоје депозити дијаманти, нафта, боксита. Ево дрво предузећа, дрвета, пулпе и папира (Соломбала Пулп и папира), риба, и микробиолошки индустрију, машинство.

У граду има 7.700 регистрованих предузећа, 2200 их велика и средња. Водећи у индустрији спада у шуму индустрији. Тимбер друштава у власништву више од 40% од укупног производа произведених у граду. Дрвета, папира, картона, целулозе, те рибе и даље је основа трговину са другим крајевима Аркхангелск Русије и Запада.

Главни добављач топлоте и електричне енергије - Аркхангелск ЦХП.

Занимљивости[уреди]

Филм о Џејмсу Бонду, Златно око започиње на брани код хемијског погона близу Архангељска. Ове се локације појављују и у видео-игри изведеној према том филму.

У књизи британског писца Роберта Хариса, Архангељск је средиште завере за повратак бољшевизма у Русију преко Стаљиновог сина, који је био одведен у дивљину и којег је, још као дечака, крио КГБ. Године 2005, BBC је снимио дводелну ТВ-серију, у којој је главног лика, британског историчара, глумио Данијел Крејг.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]