Археоботаника

Из Википедије, слободне енциклопедије

Археоботаника (некада названа и палеоетноботаника) је научна дисциплина која проучава биљне остатке на археолошким локалитетима и утврђује значај биљних врсти у оквиру живота древне популације, као и њихову улогу у контексту локалитета. Археоботаника је примењена у археолошким и антрополошким истраживањима. За разлику од палеоботанике која проучава биљни свет у геолошкој прошлости, археоботаника изучава остатке откривене на налазиштима.

Арехоботаника се може дефинисати као интердисциплинарна област ботанике која се бави проучавањем микробиљних и макробиљних отатака на археолошким локалитетима са примарним циљем реконструкције палеоеконимских услова и економских односа човека који је живео у одређеном (давном) времену са околином. Археоботаника утврђује значај одређене биљне врсте у оквиру економског, културног и социјалног живота одређене друштвене групе и прилагођавања околине и човека на окружење.

Литература[уреди]

  • А. Медовић, Археоботаника, макробиљни остаци, Настава и историја, вол.2 бр. 2, 2005.

Спољашње везе[уреди]