Архее
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
Архее (лат. archaea), раније познате и као архебактерије или прабактерије, су прокариотски организми. Прву врсту археа је открио 1977. године амерички микробиолог Карл Ричард Воуз у термалним изворима парка Јелоустоун.
То су једноћелијски организми са углавном затвореним молекулом ДНК. Величина им се креће у распону од 0,1 до 15 микрометара. Већи део особина ћелијске структуре и метаболизма археа личи на друге прокариоте. Ипак, њихова генетска транскрипција и транслација - два основна процеса молекуларне биологије - показују типичне особине бактерија, али су врло слични онима који се срећу код еукариота.
Међутим, према осталим особинама архее се сврставају у посебну скупину. За разлику од већине бактерија, имају једноструку ћелијску мембрану. Поред тога, док су ћелијске мембране бактерија и еукариота грађене претежно од липида који су глицеролски естри, мембране археа су грађене од липида који су глицеролски етри. Те разлике су можда резултат прилагођавања ових организама на екстремне услове животне средине. Архее имају бичеве, али се они својим саставом и развојем битно разликују од бичева које имају бактерије.
Већина археа су екстремофили, што значи да су прилагођени животу у екстремним биотопима. Многе архее могу живети на веома високим температурама - вишим од 80°C (хипертермофили), веома ниској или високој pH вредности средине (ацидофили, односно алкалофили) или у условима средине са високом концентрацијом соли (халофили).
Због те екстремофилности дуго времена је сматрано да архее имају мали еколошки значај. Међутим, коришћењем нових молекуларних метода сазнало се да архее чине значајан проценат живих бића у релативно хладној морској води, у земљишту и у слаткој води. У појединим деловима океана неке архее чине и до 90% свих живих бића. Процењује се да у океанима постоји око 1,3 x 1028 археа и 3,1 x 1028 бактерија.
Садржај |
Класификација [уреди]
Домен археа је подељен на два царства, која се даље деле на типове, класе, редове, породице и родове.
Царство Euryarchaeota [уреди]
- Тип Methanobacteria
- Класа Methanobacterei
- Класа Methanococci
- Ред Methanococcaleskome
- Ред Methanomicrobiales
- Ред Methanosarcinales
- Тип Halobacteria
- Тип Thermoplasmobacteria
- Тип Thermobacteria
- Класа Thermococci
- Класа Archaeglobi
- Класа Methanopyri
Царство Crenarchaea [уреди]
-
- Класа Thermoprotei
- Ред Thermoproteales
- Ред Desulfurococcales
- Ред Sulfolobales
- Класа Thermoprotei
Извори [уреди]
- Archaea, БиоНет школа, Приступљено 5. 2. 2010.
