Архивска грађа
Архивска грађа је изворни, репродуковани, писани, цртани, дигитализовани, штампани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал.[1]
Архивска грађа је културно наслеђе од општег интереса за Републику Србију и као таква ужива посебну заштиту утврђену законом којим се уређује заштита културних добара. [2]
Закон о архивској грађи[уреди | уреди извор]
Законом о архивској грађи уређује се: систем заштите архивске грађе као културног наслеђа и документарног материјала, њихово чување сређивање и обрада, услови и начин коришћења, као и заштита Архивског фонда Републике Србије као културног наслеђа. [3]
Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе су дужне да штите и чувају архивску грађу од општег интереса, да обезбеде за њу адекватне објекте, стручно руковођење и задовољавања потреба грађана.[4]
Архивски фонд[уреди | уреди извор]
Архивски фонд Републике Србије је део националног и светског културног наслеђа и извора информација о друштву и под заштитом је Републике Србије. Документа Архивског фонда трајно се чувају на територији Републике Србије или изван ње, у складу са овим законом, међународним споразумима и обавезама које је преузела Република Србија.
Ималац архивске грађе дужан је да обезбеди заштиту и чување Архивског фонда Републике Србије, у складу са законом и другим прописима.[5]
Настанак архивске грађе[уреди | уреди извор]
Архивска грађа настаје код правног лица, као и код значајних појединаца, јавних личности, као што су: писци, научници, новинари итд.
Према времену настанка, целокупна архивска грађа подељена је на две основне целине – стари и нови период. Стари период обухвата архивску грађу насталу до краја 1918. године, а нови период архивску грађу из времена Другог светског рата и периода након рата. Најстарији фонд који се чува у Архиву Србије, а који је настао на територији Србије је Књажеска канцеларија са архивском грађом од 1815. до 1839. године.[6]
Значај архивске грађе[уреди | уреди извор]
Архивска грађа је најважнији историјски извор за историчаре и друге научнике. Архивска грађа такође служи и за заштиту појединачног правног интереса, на пример: матиче књиге.
Архивска грађа се чува и штити у Архиву Србије, из времена Другог светског рата и послератног периода, а садржи и личне и породичне фондове и збирке.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Закон о културним добрима (Сл. Гласник РС 71/94.)
- ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Члан 2.)
- ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Члан 1.)
- ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Члан 3.)
- ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Архивски Фонд Републике Србије, Члан 4.)
- ^ а б Архив Србије. Архивирано из оригинала: http://www.archives.org.rs/o-nama/istorijat