Архитектура барока

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франческо Боромини, Фасада цркве "San Carlo alle Quattro Fontane" у Риму.

Архитектура барока је крајње динамизирана. Фасаде су узнемирене и богате нишама, ступовима, волутама, а препознатљиви елементи су елипса, конкавностконвексност (удубљено, испупчено) и општа разиграност маса.

Барок- "baluka" – значи перла, све је богато и китињасто треба да се потврди моћ цркве и њен сјај. Барокне композиције су великих размера. Јавља се велики број материјала. Барок се формирао од теме која нагони човека на размишљање, и оне које су требале човека да дирну и да га нагоне на размишљање о потреби вере. Црква се свим средствима трудила да задржи свој положај који је имала. Барок је примењивао све оно што је било већ пронађено. Развијао је односе светлости и сенке и тежио да развије драматику и патетику која се потенцирала снажном гестикулацијом и динамиком покрета и за разлику од статичне и смирене ренесансе. Појављују се сложене композиције и неретко се употребљавају и несиметричне дијагоналне композиције.

Барок у профаном смислу нашао је места у дворовима и резиденцијама краљева.

Тргови су главни елемент барокног урбанизма, углавном су затворени, елиптичних основа, динамизираног простора, организовани помоћу вертикалних акцената (ступови, обелиск, фонтане – Најпознатији је свакако Трг Св. Петра. Бернинија, из 1657. године.

Представници барокне архитектуре[уреди]

Италија:

Француска:

Немачка и Аустрија:

Енглеска:

Шпанија:

Палата[уреди]

Дух барока најбоље представља његов урбанизам и архитектура, а објект који уједињује ове две уметности је дворац. У бароку дворац постаје прави мали град, Најзначајнији пример је Версаја (Луј ле Во, Жил Арден-Мансар и Ле Нотр који је радио вртну архитектуру), у Француској (1642.-1686. године). Симетрична архитектура трокрилног дворца са главном зградом и два бочна крила под правим углом који (попут слова "U") задиру у простор перивоја кроз простране геометријски организоване паркове, фонтане и базене. Паркови су геометризирани и у основи у облику тзв. францускога парка, за разлику од енглеског парка који је органски и природан, пратећи и варирајући облике архитектуре дворца, чак се и авенија која се пружа према улазу у палату наставља у парк наглашавајући непрекидно кретање.

Црква[уреди]

Baltazar Nojman, "Vierzehnheiligen" (Četrnaest svetaca), 1743.-72. Вирцбург.
Христофер Рен, „Катедрала св. Павла“ у Лондону, после 1666. године

У сакралној архитектури се тежи што већим ефектима, остварују се нова просторна рјешења од којих углавном преовладава централни тип основе наглашен куполом.

Таква је и црква San Carlo alle quattro fontane (1635. године) у Риму коју је урадио Франческо Боромини. Елиптичне је, несиметричне, основе (нишама је исперфорирано зидно платно), а елиптични облици се појављују и на фасади (дубоке нише, избачени ступови и избочења ка и други украси и сложене перфораније) и на куполи. Инсистира се на рашчлањивању, слојевитости и пластичности унутар оквира основног несиметричног облика и примене ритма елипсе. Све у свему, јак сукоб волумена и простора.

Пример динамичне, али складне архитектуре је црква Virzehnheilingen (Четрнаест светаца) Б. Нојмана у Немачкој, (1743.-72. године.) Ту се лонгитудиналност и латински крст добијају уписивањем неколико елиптичних облика који се надаље варирају на свим деловима архитектуре. Осим главног олтара јавља се и централни, а динамизам је постигнут и у прожимању архитектуре, сликарства и вајарства у јединству беле, складне штуко декорације испуњене илузионистичким сликама. Тако је постигнут идеал барокне уметности у јединству сила и покрета (богатство и раскош украса) какви владају у природи и свемиру.

Често су се готичке и ренесансне цркве барокизирале преградњама сводова, прочеља и додавањем луковичастих капа на торњевима, а у решавању ентеријера се постављају мермерне барокне површине, олтари, проповедаонице и др. Раскошни се барокни дух показује и у богато опремљеној унутрашњости грађевине са зидним сликама, рељефним штуко украсима, пуној пластици, скупоценим намештајем и украсним детаљима и предметима црквене литургије (циборији, калежи, антепендији и др.).

Литература[уреди]

  1. Istorija umetnosti H.W. JANSON, Beograd 1982.
  2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL, Beograd 1974.
  3. Istorija slikarstva Fernand Hazar, Beograd 1973.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Архитектура барока

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам