Архитектура позног и критичког модренизма

Из Википедије, слободне енциклопедије

Pozni modernizam u četvrti „Baumgarten“ u Karlsruhe

Позни модернизам је правац у савременој архитектури који се развија након 1950. године у којем стање у архитектури овог периода карактерише експанзија на свим континентима и нови задаци. Ова нова фаза одражава се како у делима старијих архитеката у њиховим позним радовима као Френк Лојд Рајта, Валтер Гропијуса или Ле Корбизјеа тако и у делима нове генерације архитеката који су рошени око 1910. године. Промена правца развоја архитектуре се одражава у снажном динамизму. Данас оцењујемо да су прави угао и крива линија само привидно супростављени и да оне само произлазе из намене појединих објеката. Карактеристике овог развоја после 1950. године су:

слобода у организацији простора,
доследна примена висећих кровова и љуски,
експерименти са пнеуматским конструкцијама,
примена синтетичких материјала
интензивна индустријализација у грађевинарству.

За развој архитектуре постаје важно урбанистичко планирање и изграђени су градови у Бразилију, Чандигар, Исламабад и у Сибиру неколико градова за научне сврхе као Академгород. Нове концепције градова развијају Кенсо Танге са линеарним градовима за Токијо Хосе Лујс Серт са планом за Колумбију те Џорџ Кандилис и енглеска група Архиграм са својим пројектима.