Асасини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Асасин (Измаелит) у атентату на селџушког визира (вером Сунита) Низам ел Мулка.

Асасини (из арапске речи хашишијин - предани хашишу) је израз за убицу-атентатора који су Европом проширили Марко Поло и летописци крсташких ратова. Првенствено означује милитантну секту, измаелите низаритске гране, који су били укопани у својим орловским гнездима у Сирији а нарочито у неосвојивим тврдинама у близини Каспијског мора у Персији. Најпознатија је тврђава Аламут.

Познати аламутски асасини су били врло опасне убице, који су претили сунитскима вођама јер су били претња шиитима. Пре извршење убиства узели су коцку хашиша и тако омамљени лакше спровели атентат на важне особе.

Међу главним жртвама исмаелитских асасина су:

Чак је и Саладин био неколико пута мета Асасина.

Ред асасина је на Аламуту 1090. установио Хасан ел Саба. (познат и као „Старац са горе“) 1256. године ред уништавају Монголи а 1273. од мамелушког султана Бајбарса пада и последње упориште исмаелита. Ред Асасина и њихову историју жвио је описао словеначки аутор Владимир Бартол у роману Аламут.

Реч „асасин “данас означује атентаторе на познате личности.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]