Асирско краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Асирско царство)
Асирско царство око 654. п. н. е. за време владавине Асурбанипала
Античка Месопотамија
Tiglath-Pileser II - 1889 drawing.jpg
Еуфрат · Тигар
Градови / царства
Сумер: Урук · Ур · Ериду
Киш · Лагаш · Нипур
Акадско царство: Акад
Вавилон · Изин · Суза
Асирија: Ашур · Нинива
Дур-Шарукин · Нимруд
Вавилонија · Халдејско царство
Елам · Аморити
Хурити · Митани
Касити · Урарту
Хронологија
Краљеви Сумера
Краљеви Асирије
Краљеви Вавилона
Језик
Арамејски
Сумерски · Акадски
Еламитски · Хуритски
Митологија
Енума Елиш
Првобитна бића
Апсу · Тиамат
Лахму · Ламија
Аншар · Кишар
Муму
Седам богова
Ану · Енлил · Ки · Енки
Иштар · Син · Сама
Полубогови и хероји
Енкиду · Гилгамеш · Лугалбанда
Тамуз · Утнапиштим

Асирско царство је настало од града Ашур на ријеци Тигар, на простору сјеверне Месопотамије (данашњи Ирак). Био је у 2400. п. н. е. значајан трговински центар, који је у 2000. години п. н. е. постао центар великог царства. 1900. п. н. е. утврђују се трговачке колоније у Анадолији (данашња Турска). Од 1400. п. н. е. асирска армија је освајала крајеве и државе ка сјеверу и западу, обезбиједивши тако трговину, робове, и плијен за себе и за владара. Захваљујући страху које су многе сусједне земље имале од асирске војске, Асирија је успјела да се прошири по цијелој територији Блиског истока.

Највећу величину Асирско царство је достигло у VII вијеку п. н. е. када су покорене територије од Египта до Ирана. Ипак, неколико деценија касније и много ратова око превласти, ново царство и култура Вавилоније под вођством Навукодоносора (са југа Месопотамије) је асимиловала Асирију у своје царство.

Војска[уреди]

Асирци су били највештији и најсуровији ратници који су се икад појавили у Месопотамији. Они су први освајачи који су користили справе за опсаду градова - торњеве са мердевинама за пењање на зидине и дрвена дебла са металним оковима тзв. овнове, за пробијање градских врата. Непријатељске војнике и становнишво освојених градова нису узимали за робље већ су их најчешће убијали. У неким случајевима су их пресељавали у друге земље. Снагом моћи и оружја толико су се проширили своје царство да су владали целон Месопотамијом, источним Средоземљем и Египтом. За своју престоницу изабрали су Ниниву и учинили је симболом асирске моћи.

Градови[уреди]

До X века п. н. е. град Асур је био пренасељен. Зато су изграђена два града: Нимруд (IX век п. н. е. - 879. године од стране краља Ашурнасирпала II) и Нинива (VII век п. н. е.). Били су чувени по велелепним палатама и храмовима. За Ниниву се поуздано зна да је имала пуно паркова и башти и егзотичних животиња: слонова, лавова итд.

Политика[уреди]

При чину крунисања, асирски владар се заклињао да ће проширити царство. Асирци су веровали да је њихов бог Асур (по ком је град и добио име) бирао сваког њиховог владара, па је краљ имао апсолутну моћ. Краљеви су волели да показују колику моћ и богатство имају кроз изградњу храмова, палата, освајачком походима итд. Наведимо краља Сенахериба, који је владао од 704. до 681. п. н. е. Он је успоставио контролу над медитеранском обалом и уништио Вавилон. Из љубоморе бива убијен од стране својих синова. Што се тиче краљица, позната је била Семирамида, која је владара 42 године у IX веку п. н. е. У току њене владавине изграђени су чувени „Семирамидини вртови“, који су оно време сматрани за једно од ондашњих 7 светских чуда.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Асирско краљевство