Асирско царство
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Античка Месопотамија |
|---|
 |
| Еуфрат · Тигар |
| Градови / царства |
| Сумер: Урук · Ур · Ериду |
| Киш · Лагаш · Нипур |
| Акадско царство: Акад |
| Вавилон · Изин · Суза |
| Асирија: Ашур · Нинива |
| Дур-Шарукин · Нимруд |
| Вавилонија · Халдејско царство |
| Елам · Аморити |
| Хурити · Митани |
| Касити · Урарту |
| Хронологија |
| Краљеви Сумера |
| Краљеви Асирије |
| Краљеви Вавилона |
| Језик |
| Арамејски |
| Сумерски · Акадски |
| Еламитски · Хуритски |
| Митологија |
| Енума Елиш |
| Првобитна бића |
| Апсу · Тиамат |
| Лахму · Ламија |
| Аншар · Кишар |
| Муму |
| Седам богова |
| Ану · Енлил · Ки · Енки |
| Иштар · Син · Сама |
| Полубогови и хероји |
| Енкиду · Гилгамеш · Лугалбанда |
| Тамуз · Утнапиштим |
Асирско царство је настало од града Ашур на ријеци Тигар, на простору сјеверне Месопотамије (данашњи Ирак). Био је у 2400. године п. н. е. значајан трговински центар, који је у 2000. години п. н. е. постао центар великог царства. 1900. године п. н. е. утврђују се трговачке колоније у Анадолији (данашња Турска). Од 1400. године п. н. е. асирска армија је освајала крајеве и државе ка сјеверу и западу, обезбиједивши тако трговину, робове, и плијен за себе и за владара. Захваљујући страху које су многе сусједне земље имале од асирске војске, Асирија је успјела да се прошири по цијелој територији Блиског истока.
Највећу величину Асирско царство је достигло у VII вијеку п. н. е. када су покорене територије од Египта до Ирана. Ипак, неколико деценија касније и много ратова око превласти, ново царство и култура Вавилоније под вођством Навукодоносора (са југа Месопотамије) је асимиловала Асирију у своје царство.
Садржај |
Војска [уреди]
Асирци су били највештији и најсуровији ратници који су се икад појавили у Месопотамији. Они су први освајачи који су користили справе за опсаду градова - торњеве са мердевинама за пењање на зидине и дрвена дебла са металним оковима тзв. овнове, за пробијање градских врата. Непријатељске војнике и становнишво освојених градова нису узимали за робље већ су их најчешће убијали. У неким случајевима су их пресељавали у друге земље. Снагом моћи и оружја толико су се проширили своје царство да су владали целон Месопотамијом, источним Средоземљем и Египтом. За своју престоницу изабрали су Ниниву и учинили је симболом асирске моћи.
Градови [уреди]
До X века п. н. е. град Асур је био пренасељен. Зато су изграђена два града: Нимруд (IX век п. н. е. - 879. године од стране краља Ашурнасирпала II) и Нинива (VII век п. н. е.). Били су чувени по велелепним палатама и храмовима. За Ниниву се поуздано зна да је имала пуно паркова и башти и егзотичних животиња: слонова, лавова итд.
Политика [уреди]
При чину крунисања, асирски владар се заклињао да ће проширити царство. Асирци су веровали да је њихов бог Асур (по ком је град и добио име) бирао сваког њиховог владара, па је краљ имао апсолутну моћ. Краљеви су волели да показују колику моћ и богатство имају кроз изградњу храмова, палата, освајачком походима итд. Наведимо краља Сенахериба, који је владао од 704. до 681. године п. н. е. Он је успоставио контролу над медитеранском обалом и уништио Вавилон. Из љубоморе бива убијен од стране својих синова. Што се тиче краљица, позната је била Семирамида, која је владара 42 године у IX веку п. н. е. У току њене владавине изграђени су чувени „Семирамидини вртови“, који су оно време сматрани за једно од ондашњих 7 светских чуда.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
