Аспарагин

Из Википедије, слободне енциклопедије
L-Аспарагин
Skeletal formula of L-isomer
Ball-and-stick model of L-isomer
IUPAC име
Други називи 2-Amino-3-carbamoylpropanoic acid
Идентификација
Абревијација Asn, N
Asx, B за било аспарагин или аспарагинску киселину
CAS регистарски број 70-47-3 YesY
ПубХем 236
ЕЦ-број 200-735-9
MeSH Asparagine
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C4H8N2O3
Моларна маса 132.12 g mol−1

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Литература

Аспарагин један од 20 најчешћих природних аминокиселина. Први пут су га Луј Никола Воклен и Пјер Жан Робике изоловали 1806. године из сока шпаргли који је богат њиме, постајући прва изолована аминокиселина. Мирис који се осећа у урину код неких појединаца после употребе шпаргли приписује се споредном производу метаболичког разлагања аспарагина, моноамид аспарагин-амино-сукцинилној киселини. Неки научници се не слажу и указују на друге супстанце у мирису.

Садржај

[уреди] Структура и улога у протеинима

Пошто аспарагин може да гради водоничне везе са пептидним ланцем отуда и аспарагински бочни ланац може направити успешну интеракцију водоничних веза и пептидне основе, аспарагин се често налази близу почетка и краја. Глутамини имају једну додатну метиленску групу, имају већу конформациону ентропију и према томе су мање корисни у овом односу.[1][2]

Аспарагин такође обезбеђује кључно место за N-повезану гликолизацијону промену протеиновог ланца, са додатком ланца угљенохидрата.

[уреди] Биосинтеза

Аспарагин није есенцијална аминокиселина, што значи да се може изградити из централних метаболичких путева човековог организма и није неопходан у дијети. Пре добијања аспарагина настаје прво оксалоацетат. Оксалоацетат је претворен у аспарагин коришћењем ензима. Ензими пребацују амино групу из глутаминске до оксалоацетатне киселине производећи α-кетоглутамин и аспарагин. Ензим аспаратат синтетазом производи аспарагин, амп, глутамин и пирофосфат из аспарагина, глутамина и АТП-а. У реакцији синтезе аспарагина, АТП се користи да активира аспарагин, стварајући β-аспаратил АМП. Глутамин даје једну амонијачну групу која реагује са β-аспартиатом АМП да би настао аспарагин и слободан АМП.

[уреди] Деградација

Аспарагин је глукогена аминокиселина. L-аспарагин хидролизује амидну групу да би створила аспартат и амонијак. Трансаминазе претварају аспартат у оксалоацетат који онда може бити метаболизован у циклус лимунске киселине или у глуконеогенезу.[3][4]

[уреди] Улога

Нервном систему је потребан аспарагин да би одржао равнотежу[5], а и да би извршио пренос аминокиселина. Он такође игра важну улогу у синтези амонијака.[6]

[уреди] Извори

Извори аспарагина у храни су: млечни производи, кромпир, говедина, живина, јаја.

[уреди] Извори

  1. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
  2. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry, 4th, New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
  3. ^ Boza J.J., Dangin M., Moennoz D., Montigon F., Vuichoud J., Jarret A., Pouteau E., Gremaud G., Oguey-Araymon S., Courtois D., Woupeyi A., Finot P.A. and Ballevre O. (2001). "Free and protein-bound glutamine have identical splanchnic extraction in healthy human volunteers.". PMID 11408280. Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol 281 (1): G267-74.
  4. ^ McAnena O.J., Moore F.A., Moore E.E., Jones T.N. and Parsons P. (1991). "Selective uptake of glutamine in the gastrointestinal tract: confirmation in a human study". PMID 1903318. Br J Surg 78 (4): 480-2.
  5. ^ Jiang Z.M., Cao J.D., Zhu X.G., Zhao W.X., Yu J.C., Ma E.L., Wang X.R., Zhu M.W., Shu H., Liu Y.W. (1999). "The impact of alanyl-glutamine on clinical safety, nitrogen balance, intestinal permeability, and clinical outcome in postoperative patients: a randomised, double-blind, controlled study of 120 patients.". PMID 10483898. JPEN J Parenter Enteral Nutr 23 (5): S62-6.
  6. ^ Morlion B.J., Stehle P., Wachtler P., Siedhoff H.P., Koller M., Konig W., Furst P., Puchstein C. (1998). "Total parenteral nutrition with glutamine dipeptide after major abdominal surgery". PMID 9488531. Ann Surg 227 (2): 302-8.

[уреди] Спољашње везе


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аспарагин
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици