Астролаб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Изглед инструмента

Астролаб је астрономски инструмент који је настао још у античко доба. Базиран је на стереографској пројекцији, којом се још тада бавио Хипарх. Коришћен је током више од 2000 година у сврхе одређивања дела видљивог неба, одређивање времена, био је непроцењива помоћ при изради хороскопа... Астролаб се састоји из неколико делова кружног облика који су у средишту спојени завртњем. На завртањ се ставља алидада, својеврсна врста лењира, која може да ротира око завртња, а која служи да се очитају хоризонтске висине тела у одређеном моменту. На њу следи кућиште и преко кућишта тимпан за посебну географску ширину. На тимпану су уцртане линије азимута, зенит и остале важне тачке хоризонтског координатног система, док се на кућишту налазе ознаке и линије екваторског небеског координатног система. Кућиште и тимпани су фиксирани. Напослетку следи рета, која је врста звездане карте, а која има могућност да ротира око завртња. Врховима шиљака на рети представњене су најсјајније звезде, а обручем у одговарајућем положају и еклиптика.

То је био главни навигациони инструмент до открића секстанта у 18. веку. Користио се за одређивање и предвиђање положаја Сунца, Месеца, планета и звезда; одређивање месног времена из задане географске дужине и обрнуто; и за триангулацију.

Спољашње везе[уреди]