Атербергове границе конзистенције

Из Википедије, слободне енциклопедије

Атербергове границе конзистенције (енгл. Consistency Limits, Atterberg’s Consistency Limits, фр. Limities de consistence (d’Atterberg), нем. Konsistenzgrenzen, Atterbergsche konsistenzgrenzen, рус. Границы консистенций (Аттерберга)) представљају прелазе из једног у друго стање конзистенције.[1] Свакој граници конзистенције одговара одређен садржај воде изражен у процентима тежине одговарајуће масе тла у сувом стању.

А. Атерберг (1911) је предложио да се дефинишу три границе:

  • граница скупљања,
  • граница пластичности и
  • граница течења.

Ове границе одвајају поједина карактеристична стања конзистенције тла а одређују се лабораторијским путем.

Атербергове границе могу послужити за разликовање прашине и глине, и могу послужити за разликовање врста прашина и врста глина. Ове границе предложио је Алберт Атерберг, шведски хемичар.[2] Касније је ове границе дорадио Артур Казагранде.

Референце[уреди]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, 1978.
  2. ^ http://www.geoforum.com/info/pileinfo/swedsoilmech.asp Brief history of Swedish Soil Mechanics

Спољашње везе[уреди]