Атеље 212
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Атеље 212 | |
 |
|
| Атеље 212 | |
|---|---|
| Град | |
| Држава |  Србија |
| Отворено | 1956. |
Позориште „Атеље 212“ је основано 12. новембра 1956. године у просторијама „Борбе“. Прва представа је била „Фауст“ у режији Мире Траиловић. „Атеље 212“ је основала група уметника (редитеља, глумаца, писаца...) са жељом да направи театар у коме ће се приказивати комади авангардни у односу на остала позоришта у Београду.
Садржај |
Историја [уреди]
У „Атељеу 212“ је играна представа „Чекајући Годоа“, Семјуела Бекета, по први пут у једној од земаља источне Европе. Ускоро су се у „Атељеу“ приказивали комади авангардних писаца као што су Сартр, Јонеско, Жари, Шизгал, Копит, Жене...
Први руководиоци позоришта су били Радош Новаковић и Бојан Ступица, али је Мира Траиловић са места помоћника управника ускоро постала управник. После неколико година позориште се преселило у данашњу зграду коју је пројектовао Бојан Ступица. Механизам за обртање сцене уграђен је накнадно а кров је лети могао да се отвара. Мира Траиловић је као дугогодишњи управник дала посебан печат „Атељеу“ а већ 1967. је основала фестивал нових позоришних тенденција БИТЕФ (Београдски интернационални тeатарски фестивал) који данас има светски значај. На БИТЕФ су долазила најугледнија светска имена као што је Ливинг Театар, Дивадло на брнов, Питер Брук... Према неким непотврђеним изворима театар је добио име по 212 столица колико је имао у згради „Борбе“. Поред Мире Траиловић, управници позоришта су кроз године били и Љубомир Драшкић, Небојша Брадић, Светозар Цветковић. Једна од култних представа „Атељеа“ је била „Коса“ која је играна пре многих светских позоришних центара. У складу са тадашњим трендовима, на бини су се појавили глумци без одеће певајући једну од најлепших песама из те представе „Дај нам сунца...“.
Чланови [уреди]
Кроз ово позориште, као чланови, прошле су готово све глумачке звезде бивше Југославије:
- Виктор Старчић
- Рахела Ферари
- Ружица Сокић
- Бора Тодоровић
- Властимир - Ђуза Стојиљковић
- Љубиша Бачић
- Вера Чукић
- Владимир Поповић
- Слободан Цица Перовић
- Неда Спасојевић
- Мија Алексић
- Зоран Радмиловић
- Маја Чучковић
- Данило Бата Стојковић
- Мира Бањац
- Татјана Бељакова
- Ташко Начић
- Милутин Бутковић
- Боро Стјепановић
- Петар Краљ
- Јелисавета Сека Саблић
- Слободан Алигрудић
- Миодраг Андрић - Љуба Мољац
- Драган Николић
- Милена Дравић
- Љуба Тадић
- Бранко Плеша
- Мића Томић
- Бранко Милићевић
- Аљоша Вучковић
- Петар Божовић
- Тихомир Станић
- Светозар Цветковић
- Душко Премовић
- Бранимир Брстина
- Мима Караџић
- Горица Поповић
- Дара Џокић
- Зоран Цвијановић и многи други.
Данас „Атеље 212“ има стални ансамбл од 32 глумца, али је отворен и за оне уметнике који нису стално везани за ово позориште. У периоду од 1997. до 2009. управник „Атељеа 212“ био је глумац Светозар Цветковић, а на том месту наследио га је редитељ Кокан Младеновић.
Испред главног улаза у „Атеље 212“ је споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија, главног лика представе која никад није била иста. Прва деценије „Атељеа 212“ је обележила и Павица Гертнер, упамћена позоришна благајница.
