Атлантида (Фаља)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Атлантида је сценска кантата шпанског композитора Мануела де Фаље. Компонована је на текст епске поеме L'Atlántida коју је на каталонском језику написао Хасинт Вердаугер. Ово књижевно дело је опседало Фаљу још од детињства и у њему су се одражавала сва његова филозофска, религијска и хуманистичка интересовања. То је велика кантата за солисте, хор и оркестар.

Историјат компоновања и извођења[уреди]

Атлантида је дело којем је Мануел де Фаља посветио последњих двадесет година живота. Првобитно је било планирано да дело изведе хорско друштво Orfeó Català из Барселоне на Универзалној изложби у Барселони или на Ибероамеричкој изложби у Севиљи које су се одржавале 1929. године. Међути, прилика је пропуштена и Фаља је наставио да ради на делу. У децембру 1930. године отпутовао је у Кадиз и том приликом, инспирисан радом на Атлантиди, посетио острво Islote de Sancti Petri, место на ком би наводно требало да се налазе рушевине Херкуловог храма.

Мануел де Фаља је умро у Аргентини 1946. године, оставивиши Атлантиду недовршеном. Задатак да је заврши добио је његов ученик Ернесто Халфтер.[1] Прва верзија, скраћена, изведена је 24. новембра 1961. у Театру Лицеј у Барселони. У улози Краљице Изабеле наступила је Викторија де лос Анхелес, а извођењем је дириговао Едуард Толдра. Комплетна верзија доживела је светску премијеру 18. јуна наредне године у миланској Скали. Ово дело, које је прешло пут од сценске кантате до опере,[2] данас се ретко изводи. Према статистичким подацима Operabase, не налази се међу операма приказаним у периоду 2005-2010.

Радња и ликови[уреди]

Радња Атлантиде се одвија на два места и у два периода. С једне стране, на митском острву Атлантида у Средоземном мору; с друге стране, у Шпанији у доба Кристифора Колумба и Изабеле Кастиљске (1492). Постоје три главне певачке улоге: наратор Корифеј (баритон), старац који Колумбу говори о потонућу Атлантиде, Краљица Пирена (мецосопран) и Краљица Изабела (сопран), и неколико мањих улога као што су троглави Гериони (тенори).[3]

Снимци[уреди]

  • Едмон Коломер (диригент), Марија Бајо (Краљица Изабела), Симон Естес (наратор или Корифеј), Тереса Берганза (Пирена), хорови и Омладински национални оркестар Шпаније. Студио: Auvidis, бр. каталога V4685

Литература[уреди]

  • Roger Alier, Marc Heilbron y Fernando Sans Rivière: La discoteca ideal de la ópera, Editorial Planeta, S. A., 1995. ISBN 84-08-01285-1
  1. ^ Saturday review: 45 4 Cairns Collection of American Women Writers - 1962 "Long awaited, even longer deferred (Ernesto Halffter took nearly as long to complete and edit it as Manuel de Falla, who died in 1946, took to create it),"
  2. ^ Nancy Lee Harper Manuel de Falla: his life and music 2005 "Falla envisioned a one-act scenic cantata, with accompanying murals, although the initial idea became modified through time. He drew on literary and historical sources that may be classified into six categories: (1) Atlantis legend;"
  3. ^ Time 1962